Ekonomisti investicione kompanije Apollo Global Management objavili su 30. jula analizu prema kojoj veštačka inteligencija za sada ne dovodi do masovnog gubitka radnih mesta, ali zato usporava rast plata zaposlenih u zanimanjima koja najviše koriste AI alate. Analizu su sproveli Torsten Slok i Sanija Edlih, a zasnovana je na podacima Anthropicovog Economic Indeksa, internog istraživačkog projekta koji prati kako ljudi u praksi koriste model Claude.
Šta pokazuje analiza
Prema nalazima Apolla, zaposlenost u zanimanjima izrazito izloženim veštačkoj inteligenciji ostala je gotovo nepromenjena od 2023. godine naovamo. Umesto otpuštanja, ekonomisti su zabeležili drugačiji obrazac: realan rast plata u tim zanimanjima usporio je za 6,7 procentnih poena u poređenju sa zanimanjima koja AI manje koriste.
Istraživanje je obuhvatilo 321 zanimanje, čiji su podaci ukršteni sa statistikama američkog Biroa za statistiku rada za period od 2015. do 2025. godine. Autori procenjuju da se efekat odnosi na približno 5,8 miliona radnika u Sjedinjenim Državama, odnosno oko 3,7 odsto ukupne radne snage. Prema njihovoj konzervativnoj proceni, ukupan godišnji gubitak u prihodima od rada iznosi oko 28 milijardi dolara.
Ko najviše oseća posledice
Efekat nije podjednako raspoređen. Radnici iz najnižeg platnog kvartila, dakle oni sa najmanjim primanjima, zabeležili su pad rasta plata od 10,7 odsto u odnosu na zaposlene u zanimanjima sa niskom izloženošću AI. Kod drugog kvartila pad iznosi 5,4 odsto, a kod trećeg 4 odsto. Za radnike u najvišem platnom razredu Apollo nije zabeležio statistički značajan efekat.
Slična razlika postoji i po vrsti posla. Uslužna zanimanja beleže pad od čak 24,3 odsto, mada autori upozoravaju da je taj uzorak mali i da rezultat treba uzeti sa rezervom. Menadžerska i stručna zanimanja beleže pad od 4,1 odsto, dok kod fizičkih, takozvanih plavih poslova, Apollo nije pronašao značajan efekat.
Nastavak ranijeg istraživanja Anthropica
Apollova analiza se nadovezuje na sopstveno istraživanje Anthropica o uticaju veštačke inteligencije na tržište rada. Kompanija je još u martu 2026. objavila rad u kojem je uvela meru takozvane posmatrane izloženosti, koja kombinuje podatke iz baze O*NET, sopstvene podatke o korišćenju Claudea i procene teorijskih mogućnosti modela iz ranijih akademskih radova. Taj rad je pokazao da programeri imaju najveći stepen automatizacije zadataka, oko 75 odsto, dok gotovo trećina radnika, uglavnom u zanimanjima poput kuvara, mehaničara ili konobara, praktično nema dodira sa AI alatima na poslu.
Anthropicovi istraživači su tom prilikom naglasili i razliku između teorijskih mogućnosti modela i njihove stvarne primene u praksi. Kod zanimanja iz oblasti računarstva i matematike, teorijska sposobnost automatizacije zadataka procenjena je na 94 odsto, dok je stvarno zabeleženo korišćenje u radu iznosilo svega 33 odsto. Drugim rečima, veštačka inteligencija je u praksi znatno manje zastupljena nego što bi njene tehničke mogućnosti dozvoljavale, što autori navode kao razlog zbog kojeg su dosadašnji efekti na tržište rada postepeni, a ne nagli.
Peter Mekrori, šef ekonomskog tima Anthropica, u julu je objavio dodatnu analizu koja pokazuje da nema značajnog pogoršanja nezaposlenosti među radnicima izloženim AI. Primetio je, međutim, da je zapošljavanje mladih ljudi između 22 i 25 godina u zanimanjima sa visokom izloženošću AI usporilo u poslednjih godinu dana, iako Anthropic navodi da je taj nalaz na granici statističke značajnosti.
Ograničenja i otvorena pitanja
I Apollo i Anthropic naglašavaju da njihovi nalazi predstavljaju rane naznake, a ne konačan zaključak o uticaju veštačke inteligencije na tržište rada. Podaci o korišćenju Claudea odražavaju ponašanje korisnika jednog konkretnog AI modela, što ne mora u potpunosti odgovarati tome kako se veštačka inteligencija koristi u celoj privredi. Takođe, korelacija između izloženosti AI i sporijeg rasta plata ne dokazuje sama po sebi uzročnu vezu. Na kretanje plata u ovom periodu mogli su uticati i drugi faktori, od promena na tržištu rada do makroekonomskih kretanja koja nisu direktno povezana sa veštačkom inteligencijom.
Ekonomisti takođe upozoravaju da ankete o zaposlenosti mogu da potcene stvarni obim promena posla, jer mladi radnici koji ne uspeju da se zaposle u struci ponekad jednostavno napuste tržište rada umesto da budu evidentirani kao nezaposleni.
Šta ovo znači za tržište rada
Nalazi Apolla uklapaju se u širu sliku koju je u poslednjih nekoliko meseci ocrtalo nekoliko nezavisnih istraživanja: veštačka inteligencija za sada menja prirodu i vrednost pojedinih poslova pre nego što direktno smanjuje njihov broj. Za poslodavce to znači da mogu da zadrže postojeći broj zaposlenih dok istovremeno ostvaruju uštede kroz sporiji rast troškova rada. Za zaposlene u zanimanjima sa visokom izloženošću AI, posebno one sa nižim primanjima, to se prevodi u realan pad kupovne moći u odnosu na kolege čiji poslovi manje zavise od automatizacije.
Ni Apollo ni Anthropic za sada ne nude preporuke o tome kako bi kompanije ili tvorci politika trebalo da odgovore na ovaj trend. Oba tima najavljuju da će nastaviti da prate podatke i objavljuju redovna ažuriranja kako se budu pojavljivali noviji statistički podaci o zaposlenosti i platama.
Često postavljana pitanja
Ko je sproveo analizu o AI i platama?
Analizu su sproveli ekonomisti Torsten Slok i Sanija Edlih iz kompanije Apollo Global Management, koristeći podatke iz Anthropicovog Economic Indeksa o korišćenju modela Claude.
Da li veštačka inteligencija ukida radna mesta?
Prema ovoj analizi, zaposlenost u zanimanjima izloženim AI ostala je gotovo nepromenjena. Efekat se pre svega ogleda u sporijem rastu plata, a ne u smanjenju broja poslova.
Koliko radnika je pogođeno usporavanjem rasta plata?
Prema proceni Apolla, efekat pogađa oko 5,8 miliona radnika u Sjedinjenim Državama, što je otprilike 3,7 odsto ukupne radne snage, uz procenjeni godišnji gubitak prihoda od oko 28 milijardi dolara.
Da li rezultati dokazuju da je AI direktan uzrok sporijeg rasta plata?
Ne u potpunosti. I autori analize i Anthropic naglašavaju da je reč o ranim nalazima zasnovanim na korelaciji, a ne o konačnom dokazu uzročne veze, s obzirom na to da su na kretanje plata mogli uticati i drugi faktori.
