Kanadska pokrajina Alberta saopštila je da je uz pomoć veštačke inteligencije kompanije Anthropic za dvadeset sati pregledala 466 miliona linija koda u svojim državnim sistemima, posao za koji bi tradicionalnim metodama, prema proceni pokrajinske vlade, bilo potrebno oko šest i po godina. Anthropic je detalje objavio 6. jula u obliku studije slučaja, opisujući kako je pokrajinsko Ministarstvo tehnologije i inovacija pustilo oko pedeset autonomnih agenata da paralelno pretraže softver koji koristi javna uprava.
Reč je o jednom od najkonkretnijih do sada opisanih primera upotrebe takozvane agentske veštačke inteligencije u državnoj upravi, oblasti u kojoj se o AI najčešće govori u opštim crtama. Umesto pilot projekta ograničenog na jedan sistem, Alberta je alat primenila na celokupno softversko nasleđe koje održava jedno ministarstvo.
Šta je tačno urađeno
Ministarstvo tehnologije i inovacija, koje pruža usluge za svih 27 pokrajinskih ministarstava, održava, prema podacima iz studije, 1.280 aplikacija i oko 3.400 skladišta koda (repozitorijuma). Ti sistemi čuvaju osetljive podatke, uključujući poreske evidencije, podatke o državnim nabavkama i predmete socijalnih službi.
Pokrajina navodi da je tim tokom 2025. godine dobio zadatak da postojeće sisteme učini bezbednijim i lakšim za održavanje. Za pregled je iskorišćen Claude Code, razvojni alat kompanije Anthropic, uz modele Claude Opus i Claude Sonnet. Oko pedeset agenata radilo je samostalno i istovremeno, tražeći bezbednosne propuste, slabosti u infrastrukturi i procesima isporuke softvera, kao i praznine u tehničkoj dokumentaciji.
Prema navodima kompanije, agenti su otkrili probleme koje su ranije korišćeni automatski skeneri propustili. Tamo gde je pronađen propust, Claude Code je često mogao sam da napiše ispravku, testira je i izgradi. U sistemima koji nisu imali automatske testove kojima bi se potvrdilo da je zakrpa bezbedna, alat je najpre pisao te testove, pa tek onda ispravku.
Sistem od pre 25 godina prepisan za nekoliko dana
Kada je kod bio suviše zastareo ili složen da bi se efikasno zakrpio u postojećem obliku, agenti su ga, kako se navodi, iznova pisali u savremenijem i lakšem za održavanje programskom jeziku. Kao primer, pokrajina navodi portal za jedan program subvencija koji je pre otprilike 25 godina ručno napisan u Javi. Prvobitna izrada trajala je pet meseci, a prepisivanje uz pomoć veštačke inteligencije, prema studiji, u pojedinim slučajevima svega četiri do pet dana.
Ovakve tvrdnje o ubrzanju treba čitati s oprezom, jer dolaze iz materijala koji su objavili sam proizvođač alata i pokrajina koja ga koristi, dok nezavisne provere za sada nema. Anthropic ipak iznosi relativno precizne brojke, uključujući poređenje sa procenom od šest i po godina za ručni pregled iste količine koda.
Stalni nadzor: crveni i plavi tim
Osim jednokratnog pregleda, Alberta je, prema studiji, uspostavila i sistem stalnog praćenja bezbednosti zasnovan na agentima izgrađenim uz pomoć razvojnog okvira Claude Agent SDK. Jedan agent u ulozi „crvenog tima” proverava aplikacije tražeći puteve kojima bi napadač mogao da ih iskoristi, dok agent „plavog tima” ocenjuje odbranu u odnosu na međunarodne standarde. Dodatni agenti proveravaju kvalitet koda i sadržaj namenjen javnosti.
Kompanija navodi da se pri svakom prolazu kroz aplikaciju proverava oko 95 bezbednosnih kontrola. Namera je da se bezbednosni pregled iz povremene, ručne aktivnosti pretvori u stalan proces koji prati promene u kodu.
Ljudi i dalje odobravaju svaku ispravku
Studija naglašava da je ceo posao obavljen u saradnji sa inženjerima ministarstva i da nijedna zakrpa nije ušla u upotrebu bez ljudske provere. Pre nego što bi bila isporučena, svaku ispravku pregledao je i odobrio pokrajinski tim. Taj detalj je bitan, jer autonomni agenti koji sami menjaju kod u sistemima sa poreskim i socijalnim podacima otvaraju pitanje odgovornosti ako ispravka izazove novi problem.
„Stanovnici Alberte poveravaju svojoj vladi osetljive informacije i naša je odgovornost da ih zaštitimo”, izjavio je Nejt Glubiš, pokrajinski ministar tehnologije i inovacija, u saopštenju koje prenosi Anthropic. Pokrajina paralelno navodi i program obuke pod nazivom Alberta AI Academy, kroz koji, kako tvrdi, prolaze hiljade zaposlenih u upravi i više od deset hiljada građana.
Zašto je ovo značajno
Državne uprave širom sveta godinama se bore sa takozvanim zastarelim sistemima, softverom pisanim pre više decenija koji i dalje obavlja ključne poslove, a koji sve teže održava sve manji broj ljudi koji poznaje starije jezike i tehnologije. Primer iz Alberte pokazuje model u kojem veštačka inteligencija ne služi samo za pisanje novog koda, već i za sistematsko čišćenje i modernizaciju postojećeg.
Za javne uprave u regionu, uključujući Srbiju, gde deo državnih servisa takođe počiva na starijim sistemima, ovakav pristup zanimljiv je kao mogući obrazac, ali i kao podsetnik na uslove pod kojima ima smisla. Alberta je zadržala ljudsku kontrolu nad svakom izmenom, koristila alat na sopstvenom kodu i uz jasno definisan tim inženjera. Bez tih elemenata, automatsko prepisivanje kritičnih sistema nosi rizik uvođenja novih grešaka umesto uklanjanja starih.
Objava dolazi u trenutku kada Anthropic sve više ističe primenu Claude modela u javnom sektoru, od ranije najavljene saradnje sa državom Kalifornijom do bezbednosnih upotreba. Za sada ostaje otvoreno pitanje koliko su rezultati iz Alberte ponovljivi u drugim upravama, sa drugačijim sistemima i manjim tehničkim kapacitetima.
Često postavljana pitanja
Šta je tačno uradila vlada Alberte uz Claude?
Pokrajinsko Ministarstvo tehnologije i inovacija koristilo je Claude Code sa modelima Claude Opus i Sonnet da za oko dvadeset sati pregleda 466 miliona linija koda u državnim sistemima, tražeći bezbednosne propuste. Oko pedeset agenata radilo je paralelno i autonomno.
Da li su agenti sami menjali državni kod bez nadzora?
Ne. Prema studiji koju je objavio Anthropic, agenti su predlagali ispravke, pisali testove i u nekim slučajevima iznova pisali zastarele sisteme, ali je svaku zakrpu pre isporuke pregledao i odobrio tim inženjera ministarstva.
Koliko su pouzdane iznete brojke?
Brojke, uključujući poređenje od dvadeset sati naspram procenjenih šest i po godina ručnog rada, potiču iz materijala koji su objavili Anthropic i pokrajinska vlada. Nezavisne provere za sada nema, pa ih treba posmatrati kao tvrdnje uključenih strana.
Može li se ovakav pristup primeniti na druge uprave?
Model je načelno prenosiv na sisteme koji pate od zastarelog koda, ali zavisi od dostupnosti izvornog koda, tehničkog tima za nadzor i jasnih pravila provere. Bez ljudske kontrole nad izmenama, automatsko prepisivanje kritičnih sistema nosi rizik od novih grešaka.
