Otvoreni standard kompanije Anthropic koji AI modelima omogućava da se bezbedno povežu sa alatima i izvorima podataka.
Model Context Protocol (MCP) je otvoreni standard koji je uvela Anthropic, a koji jezičkim modelima i AI agentima daje jedinstven način da se povežu sa spoljnim alatima, bazama i servisima. Umesto da se svaka integracija piše posebno, MCP definiše zajednički jezik preko kog model otkriva i koristi alate.
Kako radi u praksi
MCP ima dve strane. Server je program koji izlaže alate i podatke, na primer server za Git repozitorijum, za bazu podataka ili za sistem tiketa. Klijent je aplikacija u kojoj model radi, recimo asistent ili agentni alat. Kada se poveže, klijent od servera dobije spisak dostupnih alata sa opisom i očekivanim parametrima, prosledi taj spisak modelu, a model onda bira koji alat da pozove i sa kojim vrednostima.
Praktičan primer: firma napiše jedan MCP server za svoj CRM sa alatima „pronađi klijenta", „otvori zahtev" i „upiši belešku". Taj isti server posle radi u svakom klijentu koji govori MCP, bez novog koda za svaki asistent posebno. Pre MCP standarda ista stvar je tražila zaseban adapter za svaki alat i svaki proizvod, pa je broj integracija rastao kao proizvod te dve liste.
Zašto je bitno i gde se sreće
MCP je za agente ono što je USB za uređaje: dogovor koji smanjuje broj posebnih rešenja. Zbog toga se brzo proširio i izvan Anthropicovog ekosistema, pa danas MCP servere podržavaju razvojni alati, poslovne aplikacije i drugi asistenti. Za tim koji gradi internog agenta to znači da najveći deo posla postaje opis sopstvenih alata, a ne povezivanje sa modelom.
Standard je važan i zbog kontrole. Pošto svaki poziv alata prolazi kroz definisan interfejs, lakše je videti šta je agent radio, ograničiti mu prava i tražiti potvrdu za osetljive akcije.
Česta zabluda
Prva zabluda je da MCP daje modelu nove sposobnosti. On ne menja model, samo mu urednije donosi alate i podatke: model i dalje mora sam da odluči šta će pozvati, pa kvalitet rezultata zavisi od modela i od toga koliko su alati jasno opisani.
Druga zabluda je da je MCP bezbedan po sebi. Server koji izlaže alat za brisanje podataka daje agentu tačno tu moć, pa se dozvole, potvrde i beleženje akcija i dalje moraju postaviti ručno. Vredi znati i da MCP nije vezan samo za Claude, iako je odatle potekao, i da nije zamena za pozivanje alata, već standardizovan način da se alati modelu ponude.