Anthropic vodi kampanju za sve strože propise o bezbednosti veštačke inteligencije na nivou pojedinačnih američkih država, umesto da traži jedinstven savezni okvir. Kako je 15. jula preneo Axios, kompanija svaki naredni zakon koji podržava namerno postavlja iznad prethodnog, čime se odvaja od pristupa OpenAI, koji radi na tome da se ista pravila preslikaju iz države u državu.
Razlika deluje tehnički, ali određuje ko će i po kojim merilima nadzirati najjače AI modele u Sjedinjenim Državama, u trenutku kada Kongres već godinama ne uspeva da usvoji sveobuhvatan zakon.
Šta Anthropic traži
Prema navodima Axiosa, Anthropic je podržao niz državnih zakona koji redom podižu obaveze kompanija koje razvijaju najsposobnije modele. U Kaliforniji je to bio zakon poznat kao SB 53, prvi propis te vrste u zemlji. U Njujorku je kompanija podržala izmene koje državni okvir približavaju kalifornijskom. Ilinois je usvojio zakon koji traži godišnje nezavisne revizije planova bezbednosti.
Krajem juna Anthropic je podržao i predlog koji se u Masačusetsu priprema u okviru zakona o razvojnim obveznicama, a koji kompanija naziva najjačim državnim predlogom o bezbednosti AI u zemlji. Taj predlog bi vodećim AI kompanijama nalagao da angažuju nezavisne ocenjivače koji bi procenjivali potencijal za katastrofalne rizike, uključujući mogućnost da model pomogne u razvoju biološkog oružja.
Cesar Fernandez, koji u kompaniji vodi odnose sa državama, rekao je za Axios da je svaki od tih zakona bio jači od prethodnog i da su svi pomerili stvarne bezbednosne obaveze unapred. Iz kompanije poručuju da traže zakone koji smisleno podižu lestvicu bezbednosti za najsposobnije sisteme.
Zašto baš države
Logika je proceduralna. Savezni zakon o veštačkoj inteligenciji u Kongresu nema većinu, a rasprava o tome da li savezna pravila treba da ponište državna traje već duže vreme. Dok se to ne razreši, države ostaju jedino mesto gde obavezujuće norme mogu da se donesu relativno brzo. Anthropic računa na to da će niz sve strožih državnih zakona podići standard pre nego što savezni okvir uopšte stigne, pa da eventualno savezno rešenje krene od te više tačke, a ne od nule.
OpenAI ide drugim putem
OpenAI se opredelio za suprotan pristup. Glavni lobista kompanije Kris Lehejn skovao je izraz „obrnuti federalizam” za strategiju kojom se, zaobilaženjem blokiranog Kongresa, nacionalni okvir gradi tako što se identičan zakon predlaže u više država. Cilj nije da svaka država ode korak dalje, nego da sve donesu isto.
Portparolka OpenAI Liz Buržoa navela je da takav pristup pomaže regulatorima da sprovode zakon i daje javnosti jasnije zaštite. Argument je poznat iz drugih industrija: kada se pravila razlikuju od države do države, troškovi usklađivanja rastu, a manji učesnici teže izlaze na kraj sa njima.
Suština razlike je u tome što Anthropic zahteve stepenuje naviše, dok OpenAI traži ujednačenost. Oba pristupa zaobilaze Kongres, ali vode ka različitim ishodima.
Šta se zamera jednom, a šta drugom pristupu
Kritičari Anthropicove strategije upozoravaju da mozaik različitih državnih pravila stvara pravnu nesigurnost i da najviše pogađa manje kompanije, koje nemaju pravne timove da prate desetine režima. Postoji i prigovor da kompanija koja je već u vrhu tržišta ima interes od visokih ulaznih barijera, jer ih lakše podnosi od konkurencije. Anthropic na to odgovara da se predloženi pragovi odnose na najsposobnije sisteme, dakle na mali broj kompanija.
Kritika upućena OpenAI ide u drugom pravcu. Ako se isti tekst usvaja svuda, nivo zaštite se u praksi zaključava na onome što je industrija spremna da prihvati, a države gube prostor da idu dalje. Zagovornici strožeg nadzora u tome vide preventivno postavljanje plafona.
Ni jedan ni drugi pristup za sada nije proveren u praksi, jer nijedan od pomenutih zakona nije dovoljno dugo na snazi da bi se videlo kako se sprovodi. Nezavisne procene katastrofalnih rizika, koje su srž Anthropicovog predloga, tek treba da dobiju metodologiju oko koje bi se ocenjivači složili.
Podela koja oblikuje trošak i političko trošenje
Kako navodi Axios, ova podela već oblikuje državne zakone, lobističke kampanje i političko trošenje novca. Umesto jedne rasprave u Vašingtonu, vodi se više paralelnih rasprava u glavnim gradovima država, a obe kompanije u njima učestvuju.
To ima i praktičnu posledicu za sve koji grade proizvode nad tuđim modelima. Obaveze poput nezavisnih revizija i procena rizika padaju na onoga ko model razvija, ali se prelivaju niz lanac, kroz uslove korišćenja, kroz dokumentaciju koja se traži od poslovnih korisnika i kroz to koje su funkcije uopšte dostupne u kojoj jurisdikciji. Firma iz regiona koja koristi Claude ili GPT preko interfejsa za programiranje ne podleže američkim državnim zakonima, ali oseća njihov rezultat kroz ono što joj dobavljač nudi ili uskraćuje.
Poređenje sa Evropskom unijom se samo nameće, ali je razlika bitna. EU je izabrala jedan akt za ceo blok, sa stepenovanjem po nivou rizika. Sjedinjene Države, bar zasad, dobijaju nešto što liči na suprotno: više režima koji se međusobno nadmeću, pri čemu jedna velika kompanija to nadmetanje aktivno podstiče, a druga pokušava da ga zaustavi.
Šta dalje
Sledeći test je Masačusets, gde predlog koji Anthropic podržava tek treba da prođe zakonodavnu proceduru. Ako bude usvojen u obliku koji uključuje nezavisne ocenjivače, biće to najdalja tačka do koje je neka država otišla, i verovatno šablon za sledeći krug predloga u drugim državama.
Otvoreno pitanje ostaje šta se dešava ako Kongres ipak usvoji savezni zakon sa odredbom koja poništava državne propise. U tom slučaju bi cela lestvica koju Anthropic gradi mogla da bude izbrisana jednim potezom, a pitanje bi bilo da li savezni prag pada na nivo najstrožih država ili znatno ispod njega.
Često postavljana pitanja
Zašto Anthropic podržava državne, a ne savezne zakone o AI?
Zato što savezni zakon u Kongresu nema većinu, pa su države jedino mesto gde obavezujuća pravila mogu da se donesu brzo. Kompanija računa da će niz sve strožih državnih zakona podići standard pre nego što savezni okvir stigne.
Po čemu se pristup OpenAI razlikuje?
OpenAI zagovara ono što njihov lobista naziva „obrnutim federalizmom”: isti zakon se predlaže u više država kako bi se dobio jedinstven nacionalan okvir. Anthropic, nasuprot tome, svaki naredni zakon postavlja strože od prethodnog.
Koje države su do sada usvojile takve zakone?
Kalifornija je usvojila zakon poznat kao SB 53, Ilinois zakon o godišnjim nezavisnim revizijama planova bezbednosti, a Njujork izmene koje ga približavaju kalifornijskom okviru. Predlog u Masačusetsu, koji bi tražio nezavisne ocenjivače katastrofalnih rizika, još nije usvojen.
Da li se ovi propisi odnose na korisnike izvan SAD?
Ne neposredno. Obaveze padaju na kompanije koje razvijaju modele u Sjedinjenim Državama. Korisnici iz drugih zemalja posledice osećaju posredno, kroz uslove korišćenja, dokumentaciju i to koje su funkcije dostupne u kojoj jurisdikciji.
