Anthropic otvorio svoj Ekonomski indeks kroz Claude konektor

Anthropic je 22. jula objavio konektor koji korisnicima Claude-a omogućava da direktno pretražuju podatke Anthropic Economic Indexa, internog istraživačkog projekta koji prati kako se veštačka inteligencija zapravo koristi u privredi. Kompanija je saopštila da alat radi bez ikakve instalacije, unutar postojećeg menija konektora na claude.ai, i da funkcioniše sa svim modelima Claude-a.

Economic Index je Anthropic pokrenuo pre više od godinu dana kao pokušaj da se anonimizovani podaci o razgovorima i API pozivima pretvore u uvid o tome koje profesije, zadatke i industrije AI najviše dodiruje. Do sada su ti nalazi objavljivani uglavnom u vidu periodičnih izveštaja, poslednji u junu pod naslovom Cadences, fokusiran na obrasce učestalosti korišćenja. Konektor sada te iste podatke otvara za direktno, konverzacijsko pretraživanje, umesto da korisnik mora da čita PDF izveštaje ili preuzima sirove tabele sa Anthropicovog sajta.

Kako konektor radi

Prema opisu kompanije, korisnik u razgovoru može da postavi pitanje poput koje profesije najviše koriste AI, ili kakve zadatke ljudi automatizuju i kako se to menjalo tokom prethodne godine, a Claude odgovara oslanjajući se na podatke Indeksa. Anthropic navodi da alat pokriva profesionalnu upotrebu po zanimanjima, geografske razlike u korišćenju, uključujući primere na nivou pojedinačnih američkih država, kao i trendove automatizacije kroz vreme.

Kompanija ističe da je alat prvobitno bio namenjen istraživačima, novinarima i kreatorima politika, ali da se sada širi i na širu javnost i industrijske profesionalce koji žele uvid u to kako se AI usvaja u njihovoj oblasti. Pun skup podataka ostaje slobodno dostupan i na Anthropicovom sajtu, van Claude interfejsa.

Broj koji privlači pažnju

Uz najavu konektora, Anthropic je ponovio jedan od nalaza Indeksa koji je u poslednjih nekoliko meseci najviše citiran u medijima: prema kompanijinim podacima, oko 49 odsto poslova već ima najmanje četvrtinu svojih zadataka obavljenu uz pomoć Claude-a. Radi se o meri izvedenoj iz analize razgovora i API saobraćaja, ne iz ankete o zaposlenosti ili zvanične statistike tržišta rada.

Anthropic u sopstvenoj dokumentaciji Indeksa upozorava da taj broj ne znači da je AI zamenio te zadatke niti da su ljudi ostali bez posla. Meri se prisustvo Claude-a u toku rada, ne ishod tog rada. Kompanija takođe navodi da ne može uvek da utvrdi da li je odgovor modela zaista iskorišćen, na primer da li je generisani kod zaista ugrađen u projekat ili je odgovor samo proveren i odbacen.

Kolika je dubina podataka iza konektora

Obim podataka na kome je Indeks izgrađen pokazuje raniji Anthropicov izveštaj iz juna, nazvan Cadences, koji je pored anonimizovane telemetrije uključio i anketu sa oko 9.700 učesnika. Taj izveštaj je, između ostalog, pokazao da korisnici najčešće traže vesti oko sedam ujutru, da su zahtevi za recepte oko 18 časova čak 2,3 puta češći nego u ostalim delovima dana, a da pitanja o snu najviše rastu oko pet ujutru. Oko američkog poreskog roka 15. aprila, pitanja vezana za poreze skočila su na osam puta više nego u prosečnom danu.

Isti izveštaj je pokazao da udeo lične, neposlovne upotrebe u razgovorima raste sa oko 35 odsto radnim danima na skoro 50 odsto vikendom, kao i da 93 odsto razgovora sa Claude-om proizvede neki prepoznatljiv sadržaj, poput dokumenta, koda ili tabele. Anthropic je takođe naveo da korisnici koji najviše zadataka prepuste Claude-u pokazuju i najveći optimizam u pogledu sopstvene karijere, uključujući očekivanja o platama, sigurnosti posla i mogućnosti da nađu novo zaposlenje. Upravo ovakvi, znatno precizniji nalazi postaju dostupni kroz konektor u obliku direktnog razgovora, umesto da čitalac mora da traži odgovarajući pasus u obimnom PDF izveštaju.

Ograničenja koja Anthropic sam priznaje

U pratećoj metodologiji, Anthropic navodi više ograničenja sopstvenog istraživanja. Anketa koja prati Indeks ne predstavlja opštu populaciju već nasumičan uzorak korisnika Claude-a, što uvodi pristrasnost selekcije, dok se retki korisnici iz analize filtriraju. Kompanija takođe priznaje da neki zadaci koji su teorijski mogući za AI jednostavno ne moraju da se pojave u podacima, bilo zbog ograničenja modela, bilo zbog sporog usvajanja usled pravnih prepreka, zahteva softvera ili potrebe za dodatnom proverom.

Spoljna kritika je usledila još posle ranijih izveštaja Indeksa. Časopis Forbes je u martu ocenio da, pošto se čitav empirijski temelj studije oslanja isključivo na razgovore i API saobraćaj samog Claude-a, nalazi ne mogu da posluže kao pouzdana mera uticaja AI na tržište rada u celini. Indeks ne obuhvata korišćenje GPT modela, Gemini-ja, Copilot-a niti specijalizovanih AI alata, pa je izloženost pojedinih zanimanja AI-u verovatno potcenjena tamo gde se ti drugi alati više koriste. Isti izvor upozorava da veza između izmerene izloženosti poslova AI-u i nižih projekcija rasta zaposlenosti predstavlja samo korelaciju, bez dokazne snage da AI direktno istiskuje radna mesta.

Deo šireg trenda otvaranja podataka

Potez se uklapa u širi obrazac kojim velike AI kompanije u poslednjih godinu dana pokušavaju da preuzmu inicijativu u javnoj raspravi o uticaju AI na tržište rada, umesto da čekaju spoljna istraživanja i procene regulatora. Anthropic je Economic Index prvi put predstavio pre više od godinu dana, a od tada je redovno objavljivao dopune, uključujući martovski izveštaj o takozvanim krivama učenja korisnika i junski o učestalosti korišćenja. Pretvaranje tih podataka u alat unutar samog Claude-a znači da će nalazi Indeksa sada mnogo lakše dospevati u novinske tekstove, akademske radove i javne rasprave, bez posrednika koji bi ih dodatno proverio.

Anthropic nije najavio konkretan datum kada će idući periodični izveštaj Indeksa biti objavljen, niti da li će konektor vremenom dobiti dodatne izvore podataka izvan sopstvene korisničke baze.