"Otkrivamo stvari koje su tajanstvene, čak i pomalo uznemirujuće", rekao je Kristofer Ola, suosnivač Anthropica, opisujući unutrašnja stanja modela Claude koja, prema njegovim rečima, funkcionalno nalikuju radosti, zadovoljstvu, strahu i tuzi. Ta rečenica, iznesena u razgovoru za Njujork Tajms, otkriva nešto što kompanija do sada nije javno priznavala: da već godinu dana vodi tihe konsultacije sa teolozima, rabinima, budističkim i vedanta monasima, sikh aktivistima i psiholozima, u pokušaju da pronađe moralni okvir za sistem koji grade.
Prema pisanju više medija koji su imali uvid u materijal, uključujući filadelfijski Inquirer i indijski Storyboard18, inicijativa je počela u jesen 2025. godine, kada je Ola počeo da poziva verske mislioce na razgovore u sedište Anthropica u San Francisku. Učesnici su potpisivali ugovore o poverljivosti, a deo razgovora ostaje zaštićen i danas.
Od privatnih večera do seminara za petnaestoro
Prvi krug razgovora bio je neformalan, nekoliko večera u restoranima sa pojedinačnim teolozima. Do marta 2026. godine format se proširio na dvodnevni seminar u Anthropicovom sedištu, na kome je učestvovalo petnaestak hrišćanskih naučnika, etičara i filozofa, uz nekoliko članova tima za AI i veru. Jedan od učesnika, Brajan Grin, rekao je tada da je zatekao sagovornike iz Anthropica "iskreno zainteresovane da uče od nas", dodajući: "Imaju li slepe tačke? Da. Upravo zato žele da budemo tu."
Razgovori su obuhvatali pitanja koja inženjerski tim sam ne ume lako da reši: kako Claude treba da odgovori korisniku koji govori o samopovređivanju, da li model sme da nudi utehu zasnovanu na konkretnoj veri, i da li algoritam uopšte može da nosi moralnu odgovornost. Anthropicovi predstavnici, prema navodima učesnika, otvoreno su priznali da "sami ne mogu da odgovore na ta pitanja".
Spor oko svesti i susret u Vatikanu
Rasprava se brzo pomerila na osetljiviji teren: da li Claude poseduje nešto što liči na svest. Anthropicova filozofkinja Amanda Askel i Ola su, prema izveštaju, bili neuobičajeno otvoreni za tu mogućnost, pozivajući se na "emotivne vektore" koje model pokazuje kada ne uspe da izvrši zadatak. Tema je u maju 2026. dovela deo tima do Vatikana, na sastanak sa kardinalom Blejzom Kjupičem i, prema navodima, papom Lavom XIV.
Mesec dana kasnije Vatikan je objavio encikliku koja je svest kod veštačke inteligencije izričito odbacila. Olin tim je, prema izveštaju Inquirera, privatno lobirao kod papskih savetnika da preispitaju tu formulaciju, bez uspeha. Sukob ilustruje koliko je pitanje statusa AI sistema postalo ozbiljno čak i za institucije koje inače ne učestvuju u tehnološkim raspravama.
Prema tekstu Storyboard18, objavljenom početkom oktobra, krug sagovornika se od tada proširio na vedanta monaha Svamija Sarvapriasanandu, kao i na stručnjake za mentalno zdravlje i savetnike, koji su pozvani da razgovaraju o rizicima koje brzi razvoj modela nosi za korisnike. Sarvapriasananda je preneo da su mu predstavnici Anthropica rekli: "I mi smo uznemireni onim što se dešava, jer barem deo toga možemo da vidimo."
| Period | Događaj |
|---|---|
| Jesen 2025. | Kristofer Ola počinje neformalne razgovore sa pojedinačnim teolozima |
| Mart 2026. | Dvodnevni seminar sa petnaestoro hrišćanskih naučnika u sedištu Anthropica |
| Maj 2026. | Sastanak u Vatikanu, uz učešće kardinala Kjupiča i pape Lava XIV |
| Jun 2026. | Vatikanska enciklika odbacuje mogućnost svesti kod AI sistema |
| Oktobar 2026. | Novi krug razgovora, uz vedanta monaha i stručnjake za mentalno zdravlje |
Zašto baš sada
Konsultacije izlaze u javnost u trenutku kada se Anthropic sprema za jedan od najvećih prvih javnih ponuda akcija u istoriji tehnološkog sektora, najavljenu za sredinu novembra. Kompanija je u prospektu za taj IPO već priznala ogroman gubitak, pa svaka priča o unutrašnjim dilemama oko bezbednosti modela dodatno usložnjava sliku koju gradi pred investitorima. Izvršni direktor Dario Amodej je ranije, nezavisno od ovih razgovora, javno pozivao na usporavanje trke u razvoju veštačke inteligencije, pa se sada čini da je slična briga, barem delimično, oblikovala i unutrašnju politiku kompanije.
Za korisnike u Srbiji, koji se sa Claude-om najčešće susreću kroz pretplatu ili kroz firme koje njegov API ugrađuju u sopstvene proizvode, ovi razgovori imaju sasvim konkretnu posledicu. Način na koji će model odgovoriti nekome ko mu napiše da razmišlja o samopovređivanju, ili kako će se postaviti prema pitanju smisla i smrti, oblikuje se upravo kroz ovakve, javnosti do sada nevidljive rasprave, a ne samo kroz tehničke parametre modela.
Anthropic nije odgovorio na pitanja medija o tome da li će sadržaj razgovora ikada biti objavljen u celosti. Dokument poznat kao "ustav" Claude-a, interni tekst od osamdesetak strana koji definiše njegova moralna pravila, i dalje ostaje van javnog uvida.
