Ko je vlasnik slike, teksta ili pesme koju je napravio AI alat? Kratak odgovor glasi: u Srbiji i u većini uporedivih pravnih sistema autor može da bude samo čovek, pa sadržaj koji je u potpunosti proizvela mašina po pravilu nema autora, a time ni klasičnu autorskopravnu zaštitu. Ovaj vodič objašnjava šta iz toga proizlazi za vas u praksi. Napomena: tekst je informativan i nije pravni savet, a za konkretne ugovore i sporove potreban je advokat.
Šta kaže zakon u Srbiji
Zakon o autorskom i srodnim pravima definiše autorsko delo u članu 2 kao originalnu duhovnu tvorevinu autora, izraženu u određenoj formi. Član 9 kaže da je autor fizičko lice koje je stvorilo autorsko delo. Izuzetak je film, gde nosilac prava može biti i producent kao pravno lice.
Iz te dve odredbe stručni komentari izvode isti zaključak: veštačka inteligencija ne može da bude autor, jer je „duhovna tvorevina“ svojstvo čoveka. Zakon zasebno ne uređuje sadržaj koji stvara AI, pa se primenjuju opšta pravila. Ako čovek u stvaranje unese sopstveni stvaralački doprinos, na primer piše tekst i koristi AI za predloge koje zatim bira i preoblikuje, taj doprinos može da bude zaštićen. Prema tumačenjima koja su objavljena u stručnoj štampi, čovek je u tom slučaju autor ili koautor dela, dok mašina ostaje alat.
Isto važi za moralna prava iz članova 14 do 18: pravo na priznanje autorstva, na isticanje imena i na zaštitu integriteta dela pripadaju čoveku koji je delo stvorio. Zato se, prema navodima iz stručne literature, ne preporučuje da se programerima ili kompanijama iza modela priznaje autorstvo nad svakim izlazom. Predlaže se pre svega označavanje dela kao stvorenih uz pomoć AI, a imovinska prava bi mogla da se uređuju ugovorom.
Član 6 dodatno podseća da zaštita ne obuhvata ideje, metode i principe. Ideja za sliku ili tekst, izražena kratkim uputstvom, sama po sebi nije zaštićena. Kad je reč o treniranju modela na tuđim delima, u tekstu zakona koji smo pregledali nema izričitog izuzetka za rudarenje teksta i podataka, pa je to pitanje otvoreno i za pravnike.
Kako to izgleda u EU i SAD
Evropska unija ima drugačiji fokus. AI Act ne dodeljuje autorska prava, ali uređuje transparentnost. Obaveze iz člana 50 primenjuju se od 2. avgusta 2026, a za sisteme koji su već bili na tržištu označavanje mašinski čitljivom oznakom ima prelazni rok do 2. decembra 2026, navodi Evropska komisija. Provajderi generativnih sistema moraju da obezbede da izlaz bude označen kao veštački. Oni koji objavljuju deepfake sadržaj moraju to jasno da naznače. Isto važi za AI tekst o temama od javnog interesa, osim ako je prošao ljudsku uredničku kontrolu.
Za razvojne kompanije velikih modela član 53 traži javno objavljen dovoljno detaljan rezime sadržaja korišćenog za trening, čiji je cilj da nosiocima prava olakša ostvarivanje njihovih prava. AI Act se ne primenjuje automatski u Srbiji, ali se odnosi i na kompanije van EU čiji se sistemi nude na evropskom tržištu.
U SAD je pitanje autorstva stiglo do vrha pravosuđa. Vrhovni sud je 2. marta 2026. odbio da razmatra slučaj Thaler protiv Perlmutter, čime je ostala na snazi presuda apelacionog suda da Zakon o autorskom pravu traži ljudskog autora. Kancelarija za autorska prava je u januarskom izveštaju iz 2025. navela da AI može da pomaže u stvaranju, ali da konačno delo mora da odražava ljudski stvaralački doprinos. Spor o treniranju na zaštićenim delima traje odvojeno, a o njegovoj najnovijoj fazi pisali smo kad je američka vlada stala uz OpenAI.
Šest koraka za praktičnu upotrebu
1. Ne računajte na isključiva prava nad sirovim izlazom
Ako ste pojedinačnim promptom dobili sliku ili tekst i objavili ih bez izmena, nema čvrste osnove da nekome zabranite kopiranje. To je bitno za logotipe, ilustracije i marketinške tekstove koje planirate da štitite.
2. Unesite i dokumentujte ljudski doprinos
Ručno pisanje, izbor, aranžiranje i značajne izmene stvaraju osnov za zaštitu vašeg dela. Sačuvajte verzije fajlova, radne skice i istoriju razgovora sa alatom. Ako se vlasništvo ikada dovede u pitanje, ti tragovi su dokaz o tome ko je i šta stvarno radio.
3. Pročitajte uslove korišćenja alata
Ugovor između vas i provajdera određuje ko sme da koristi izlaz i u koje svrhe, uključujući komercijalnu upotrebu. Uslovi se razlikuju između besplatnih i plaćenih planova, pa proverite onaj plan koji zaista koristite.
4. Ne tražite imitaciju konkretnog autora ili lika
Model može da proizvede sadržaj vrlo sličan postojećem zaštićenom delu. Za objavu odgovarate vi, ne alat, pa bar vizuelno uporedite rezultat sa poznatim originalima pre komercijalne upotrebe.
5. Označite AI sadržaj gde to pravilo traži
Ako objavljujete za publiku u EU, deepfake i AI tekst o javnim temama podležu obavezi označavanja. Čak i kad pravilo ne važi, jasna oznaka gradi poverenje. Kako se takav sadržaj prepoznaje, objašnjeno je u vodiču o tome kako prepoznati AI generisan tekst i sliku.
6. Uredite ugovore sa saradnicima i klijentima
Ako angažujete dizajnere ili copywritere, upišite da li smeju da koriste AI i kako to prijavljuju. Kad isporučujete rad klijentu, jasno navedite koji su delovi napisani ili nacrtani ljudskom rukom. Za poverljive dokumente važe i pravila iz teksta kako koristiti ChatGPT za posao bez rizika po podatke.
Tri tipična slučaja
Logo koji je AI alat nacrtao na osnovu jednog kratkog uputstva najverovatnije nema autora, pa ga je teško braniti od kopiranja. Blog tekst koji je AI napisao, a urednik ga je preradio, restrukturirao i dopunio sopstvenim tezama, ima ljudski doprinos, i zaštita se odnosi na ono što je čovek stvorio. Slika koju je dizajner složio od više AI elemenata, uz sopstveni izbor, kompoziciju i doradu, ima najsnažniji osnov, ali se i tada štiti samo ljudski doprinos, a ne pojedinačni elementi koje je generisala mašina.
Zajednički imenitelj je isti: što je veći stvaralački udeo čoveka i što se bolje može dokazati, to je pravni položaj bolji. Zato je dokumentovanje procesa jednako važno kao i samo delo.
Šta ostaje nerešeno
Najveće otvoreno pitanje je trening modela na zaštićenim delima. Tužbe protiv AI kompanija traju u više država, a o jednom od tih sporova pisali smo u tekstu o sudskim spisima OpenAI-ja i Microsofta. Odgovori se razlikuju od zemlje do zemlje, a srpski zakon o tome još nije zauzeo izričit stav.
Često postavljana pitanja
Da li mogu da registrujem AI sliku kao svoje autorsko delo u Srbiji?
Ako je slika u potpunosti proizvod mašine, uslov ljudskog stvaralaštva iz čl. 2 i 9 nije ispunjen. Ako ste je značajno preradili sopstvenim stvaralačkim radom, zaštićen može biti taj vaš doprinos. Konkretan slučaj treba da proceni advokat.
Ko odgovara ako AI generisan tekst prekrši tuđe pravo?
Zakon ne poznaje AI kao subjekt, pa se odgovornost obično traži od onoga ko je sadržaj objavio ili koristio. Uslovi provajdera mogu dodatno da uređuju odnos između vas i njega.
Da li AI Act važi za firmu iz Srbije?
Ne automatski. Ali ako firma nudi AI sistem na tržištu EU ili se njen izlaz koristi u Uniji, obaveze mogu da se primene i na nju.
Moram li da označim da je tekst pisao AI?
U Srbiji opšta obaveza ne postoji. U EU obaveza označavanja odnosi se na deepfake sadržaj i na AI tekst o temama od javnog interesa, osim ako ga je pregledao i uredio čovek.
Da li je dozvoljeno da AI uči na mojim objavljenim tekstovima?
Srpski zakon nema izričito pravilo o tome. U EU nosioci prava mogu da uz određene uslove izraze rezervu prava na rudarenje podataka. Pravna situacija se još razvija.
