Do pre mesec dana, Googlovi čipovi za veštačku inteligenciju, poznati kao TPU (Tensor Processing Unit), testirani su isključivo u laboratorijama i akceleratorima čestica na Zemlji. Od ove nedelje, jedan od njih radi u orbiti oko planete i, kao prvi zadatak, napisao je haiku o samom sebi.
Satelit je deo Googlovog projekta Suncatcher, koji ispituje da li veštačka inteligencija može da radi u svemiru, napajana direktno sunčevom energijom. Lansiran je početkom oktobra 2026. godine raketom Falkon 9 kompanije SpaceX, zajedno sa više od sto drugih satelita, a izgradila ga je kompanija Planet Labs. Posle tri nedelje provere sistema, satelit je uspostavio vezu sa Zemljom i, prema navodima glasnogovornika kompanije za TechCrunch, "radi normalno".
Satelit nosi četiri TPU čipa, ali zbog ograničenja u napajanju i hlađenju u jednom trenutku radi samo jedan. Solarni paneli proizvode do jednog kilovata struje, a svaki čip može neprekidno da radi oko dvadeset minuta prije nego što mora da se isključi i ohladi. Inženjeri su kao prvi test učitali Gemu 4, otvoreni model kompanije Google DeepMind iz iste porodice kao i Gemini, i zatražili od njega da napiše haiku o tome kako je biti u svemiru. Model je odgovorio stihovima koji u prevodu glase otprilike "Plava kugla ispod, podaci teku u tišini, zvezdana svetlost hrani moje jedro".
Zašto Google testira čipove baš u orbiti
Cilj testa nije poezija, već provera koliko dobro TPU čipovi podnose stvarne uslove svemira, temperaturne skokove i kosmičko zračenje. Zračenje može da izazove takozvane "bit flips", greške u memoriji koje tiho oštete podatke bez da ih uobičajeni alati za nadzor primete. Ranija ispitivanja u akceleratorima čestica na Zemlji pokazala su da zračenje slabo utiče na rad već obučenog modela, ali da je problem izraženiji kod treniranja novih modela, pa timovi sada u orbiti provjeravaju da li se taj zaključak potvrđuje i u stvarnim uslovima.
Za razliku od podatkovnih centara na Zemlji, kojima je potrebna ogromna količina vode za hlađenje i stalan priključak na električnu mrežu, satelit u orbiti crpi energiju direktno sa sunca. Ipak, kako leti u standardnoj orbiti, a ne u onoj koja je stalno okrenuta suncu, satelit svakih devedesetak minuta prolazi i kroz period tame, kada radi na baterije. Dugoročni cilj Suncatchera je mreža satelita koji lete u bliskoj formaciji i međusobno su povezani laserskim vezama, tako da zajedno obrađuju veće zadatke veštačke inteligencije, ne svaki satelit ponaosob. Po tome se projekat razlikuje od konkurentskih pokušaja kompanija Starcloud i Cowboy Space, koje računaju na obradu podataka na pojedinačnim satelitima, kao i od planova SpaceX-a za sopstvene satelite sa laserskim vezama, ali razmeštene na preveliku udaljenost za zajedničku obradu.
Šta sledi za Suncatcher
Ako se čipovi pokažu otpornim na uslove u orbiti, Google planira da 2027. godine lansira još dva satelita sa novijim čipovima, većom proizvodnjom struje i testom laserske veze između satelita. Prema ranijoj analizi projekta, da bi SpaceX dostigao cenu lansiranja potrebnu za ekonomsku isplativost ovakvih svemirskih podatkovnih centara, raketa Starship bi morala da poleti oko hiljadu i osam stotina puta, što pokazuje koliko je projekat još daleko od komercijalne primene. Alphabet, kompanija koja je vlasnik Google-a, istovremeno je i značajan investitor u SpaceX, pa oba preduzeća imaju interes da Starship postane potpuno i brzo iskoristiv za veći broj letova, što je uslov da ideja podatkovnih centara u orbiti ikada postane jeftinija od onih na Zemlji.
Pitanje gde smestiti podatkovne centre za veštačku inteligenciju nije samo svemirsko pitanje. Srbija već ima 13 podatkovnih centara, a veštačka inteligencija koju oni pokreću sve više opterećuje domaću mrežu: najveći centar, u Kragujevcu, deo je plana po kome bi kapaciteti do 2030. godine trebalo da porastu na oko 200 megavata, a do 2035. na jedan gigavat. Stručnjaci upozoravaju da svakih sto megavata novog kapaciteta podiže ukupnu potrošnju struje u zemlji za oko dva odsto, pa ideja da se bar deo obrade podataka iznese u orbitu, gde sunčeva energija ne opterećuje lokalnu mrežu, iz te perspektive i nije tako egzotična, mada troškovi lansiranja za sada ostaju daleko veći od uštede na struji.
