Njujorška berza koristila Anthropicov AI za bezbednost

Njujorška berza (NYSE) koristila je veštačku inteligenciju kompanije Anthropic da pronađe i otkloni bezbednosne propuste u sopstvenim sistemima. To je tokom saslušanja pred Odborom za finansijske usluge Predstavničkog doma potvrdila predsednica berze Lin Martin, odgovarajući na pitanje kongresmena Bila Huizenge o tome kako berza testira svoju otpornost na koordinisane sajber napade. Prema njenim rečima, tehnologija je omogućila berzi da pronađe više problema i brzo ih reši, iako nije javno iznela detalje o tome koje su tačno slabosti otkrivene niti u kom roku su otklonjene.

Šta je Project Glasswing

NYSE je učestvovala kao rani partner u Project Glasswing, Anthropicovom programu koji vetovanim partnerima daje rani pristup modelu Claude Mythos, specijalizovanom za pronalaženje softverskih ranjivosti. Program je pokrenut u aprilu 2026. godine, a Anthropic je za njega izdvojio preko 100 miliona dolara u kreditima za korišćenje modela, kao i dodatna četiri miliona dolara za organizacije koje se bave bezbednošću otvorenog koda. Kompanija je ranije ove godine pustila Claude Mythos 5 u proveru koda i drugim firmama, a model je u međuvremenu već otkrio ozbiljne slabosti u šifrovanju HAWK i AES.

Deset hiljada propusta, ali malo zakrpa

U Project Glasswing danas učestvuje više od 50 partnera, a prema podacima Anthropica, do sada je otkriveno oko 10.000 kritičnih ili visokorizičnih ranjivosti u njihovom softveru. Samo u projektima otvorenog koda pronađeno je 6.202 ranjivosti visoke ili kritične ozbiljnosti u više od hiljadu projekata, od kojih je nezavisna provera šest bezbednosnih firmi potvrdila 1.587 kao stvarne, validne nalaze. Od ukupnog broja, Anthropic je maintainerima do sada prijavio 530 kritičnih propusta, objavljeno je 65 javnih upozorenja, a zakrpljeno je svega 75 propusta, dok je dodatnih 827 propusta u planu za prijavu. Na osnovu dosadašnjih rezultata, Anthropic procenjuje da bi samo u softveru otvorenog koda ukupan broj propusta visoke ili kritične ozbiljnosti mogao da dostigne skoro 3.900. Kompanija sama priznaje da ovakav tempo otkrića opterećuje bezbednosni ekosistem koji nije navikao da prima nalaze ovom brzinom, jer ljudski tim koji održava neki projekat otvorenog koda često nema kapacitet da za nekoliko nedelja obradi na desetine ozbiljnih prijava.

Zašto je slučaj NYSE važan

Angažovanje jedne od najvećih svetskih berzi šalje jasan signal da institucije od sistemskog značaja veštačku inteligenciju za pronalaženje ranjivosti ne posmatraju više kao eksperiment, već kao deo redovne bezbednosne prakse. Martinova je svoju izjavu dala u kontekstu pitanja o otpornosti finansijske infrastrukture na koordinisane sajber napade, što pokazuje da zakonodavce u SAD sve više zanima kojim se konkretno alatima najveće finansijske institucije brane. Istovremeno, primer NYSE ilustruje i problem na koji upozorava sam Anthropic: brzina kojom modeli poput Claude Mythos pronalaze slabosti daleko premašuje brzinu kojom se te slabosti zvanično prijavljuju, potvrđuju i zakrpljuju, čak i kod institucija sa ozbiljnim bezbednosnim resursima.

Ista nedelja, suprotan predznak kod OpenAI

Slučaj NYSE se poklopio sa objavom konkurentskog OpenAI, koji je saopštio da njegov model Astra prvi put dostiže takozvani kritični prag sajber bezbednosnih sposobnosti u okviru njihovog dokumenta Preparedness Framework. To praktično znači da bi Astra, uz odgovarajuće alate i pristup, mogao samostalno da pronalazi nepoznate propuste i razvija načine da ih iskoristi na dobro zaštićenim sistemima, bez vođenja čoveka kroz svaki korak. OpenAI je zbog toga usporio deo razvoja modela i pooštrio zaštitne mehanizme pre puštanja u rad. Dok Anthropic svoj model gradi kao alat koji brani infrastrukturu poput NYSE, OpenAI istovremeno upozorava da isti tip veštačke inteligencije može da posluži i za napad, što pokazuje koliko je tanka granica između odbrambene i ofanzivne primene ovakvih sistema.