Izvršni direktor OpenAI-ja Sem Altman predložio je da vlada Sjedinjenih Država dobije pet odsto vlasništva u kompaniji, i to preko državnog investicionog fonda, javio je Fajnenšel tajms pozivajući se na dve osobe upoznate sa razgovorima. Predlog je, prema tom listu, iznet u ranoj fazi pregovora sa administracijom predsednika Donalda Trampa i za sada ostaje na nivou ideje, bez potpisanog dogovora.
Ako bi se udeo od pet odsto merio prema poslednjoj proceni vrednosti kompanije, reč je o iznosu od približno 42 milijarde dolara. OpenAI je u martu zatvorio rekordan krug finansiranja koji je kompaniju procenio na oko 852 milijarde dolara, pa bi država tim aranžmanom stekla jedan od najvećih pojedinačnih udela u vodećoj laboratoriji za veštačku inteligenciju.
Šta tačno predviđa predlog
Prema navodima Fajnenšel tajmsa, Altmanov predlog nije ograničen samo na OpenAI. Ideja je da država kroz poseban fond, po ugledu na državne investicione fondove kakve imaju pojedine zemlje bogate resursima, drži po pet odsto u svakoj od vodećih američkih kompanija za veštačku inteligenciju. U tom širem okviru pominju se i Anthropic, Google i Meta, koji bi po istom modelu ustupili slične udele.
List navodi da je cilj takvog poteza da se obezbede dobri odnosi sa administracijom i ublaži politički pritisak koji se poslednjih meseci gomila oko najmoćnijih kompanija za veštačku inteligenciju. Reč je, dakle, koliko o finansijskom, toliko i o političkom aranžmanu. Umesto da država reguliše sektor spolja, ovakav model bi je učinio suvlasnikom i time direktno zainteresovanom stranom za rezultate tih kompanija.
Sam Tramp je potvrdio da se o samoj zamisli razgovara. Govoreći uopšteno, izjavio je da postoje koncepti u kojima bi delovi tih kompanija mogli biti dati američkoj javnosti, tako da javnost, kako je rekao, u suštini postane partner kompanijama. Tramp nije potvrdio konkretne brojke niti da je bilo koji dogovor blizu zaključenja.
Zašto se ova ideja ponovo pojavljuje
Zamisao da javnost učestvuje u dobiti od procvata veštačke inteligencije nije nova. Kroz javnu raspravu poslednjih godina provlačilo se pitanje ko treba da ubira plodove tehnologije koja je delom nastala na javno finansiranim istraživanjima, ogromnoj potrošnji energije i podacima prikupljenim sa otvorenog interneta. Predlog o državnom udelu tu raspravu vraća u prvi plan, ovoga puta iz same industrije, a ne od njenih kritičara.
Za OpenAI, potez dolazi u trenutku kada se odnos kompanije sa Vašingtonom zaoštrava po više osnova. Vlada je tokom proleća i leta pooštravala nadzor nad najjačim modelima, uvodila i ukidala izvozne kontrole i tražila veći uvid u bezbednosne procene. U takvom okruženju, ponuda vlasničkog udela može se čitati kao pokušaj da se napetost pretvori u partnerstvo.
Poslovni kontekst
OpenAI istovremeno posluje pod pritiskom velikih troškova. Kompanija ulaže ogromne sume u računsku infrastrukturu i, prema sopstvenim projekcijama, profitabilnost ne očekuje pre kraja decenije. Konkurencija je u međuvremenu ojačala. Prema analizama koje su prenosili poslovni mediji, Anthropic je tokom maja prestigao OpenAI u broju poslovnih pretplata, dok se udeo ChatGPT-a na tržištu generativne veštačke inteligencije prvi put spustio ispod polovine. U tom svetlu, bliži odnos sa državom nosi i političku i komercijalnu težinu.
Prepreke i otvorena pitanja
Predlog je daleko od sprovođenja. Fajnenšel tajms naglašava da su razgovori preliminarni i da bi svaki formalni korak najverovatnije zahtevao odobrenje Kongresa, što bi ceo proces znatno zakomplikovalo. Državni investicioni fond takvog obima u Sjedinjenim Državama ne postoji, pa bi njegovo osnivanje otvorilo niz pravnih i budžetskih pitanja.
Deo stručne javnosti već upozorava na sukob interesa. Ako vlada istovremeno bude vlasnik i regulator kompanija za veštačku inteligenciju, postavlja se pitanje koliko strogo može da nadzire sektor u kojem i sama finansijski učestvuje. Kritičari podsećaju da bezbednosna pravila i vlasnički interes ne moraju uvek da idu u istom smeru. Zagovornici ideje, sa druge strane, tvrde da bi udeo javnosti obezbedio da bar deo dobiti od tehnologije ostane u širem društvenom interesu.
Ni sama OpenAI nije javno potvrdila detalje. Sve što se za sada zna potiče iz izveštavanja medija i uopštenih izjava, a ne iz zvaničnog saopštenja kompanije ili vlade. Zbog toga i sam obim udela, način na koji bi fond bio ustrojen i vremenski okvir ostaju neizvesni.
Šta bi to značilo za tržište
Ako bi model zaživeo i proširio se na više kompanija, promenio bi odnos države i tehnološkog sektora u Sjedinjenim Državama. Vlasnički udeo dao bi vladi mesto za stolom na kojem se donose odluke o razvoju najmoćnijih modela, ali bi je i vezao za komercijalni uspeh tih kompanija. Za ostatak sveta, uključujući regione koji tek grade sopstvene politike prema veštačkoj inteligenciji, takav presedan bio bi pažljivo posmatran kao mogući obrazac odnosa između vlada i privatnih laboratorija.
Za sada je, međutim, reč o predlogu iznetom u razgovorima, a ne o odluci. Naredni koraci, ako ih bude, pokazaće da li je ovo početak novog modela vlasništva u industriji veštačke inteligencije ili ideja koja će ostati na papiru.
Često postavljana pitanja
Ko je predložio da vlada SAD dobije udeo u OpenAI-ju?
Prema pisanju Fajnenšel tajmsa, predlog je izneo izvršni direktor OpenAI-ja Sem Altman, u ranoj fazi razgovora sa administracijom predsednika Trampa. Kompanija to nije zvanično potvrdila.
Koliko bi vlasništva vlada dobila i koliko ono vredi?
Predlog pominje pet odsto vlasništva. Mereno prema martovskoj proceni vrednosti kompanije od oko 852 milijarde dolara, taj udeo vredeo bi približno 42 milijarde dolara.
Da li se predlog odnosi samo na OpenAI?
Ne. Prema izveštajima, ideja je da država kroz poseban fond drži slične udele i u drugim vodećim američkim kompanijama za veštačku inteligenciju, među kojima se pominju Anthropic, Google i Meta.
Da li je dogovor blizu?
Nije. Razgovori su preliminarni, a svaki formalni korak najverovatnije bi zahtevao odobrenje Kongresa, pa je ishod za sada neizvestan.
