Skoro sto objavljenih članaka pod izmišljenim imenima i jedan odgovor evropskog poslanika na fabrikovanu priču, to je, prema izveštaju kompanije OpenAI, bio domet dve kampanje uticaja koje je u četvrtak ugasila na ChatGPT-u. Jedna mreža naloga bila je povezana sa Rusijom, druga sa Iranom, a obe su operativci koristili da pripremaju izveštaje za sopstvene nadređene i da plasiraju tekstove u medije, pokazuje analiza koju je OpenAI objavio na svom sajtu.
Lažna škola u Peruu i poljski poslanik
Ruski nalozi su, prema kompaniji, ciljali zemlje Latinske Amerike, sa ciljem da podriju podršku Ukrajini i utiču na lokalnu politiku. Operativci su se lažno predstavljali kao regionalni prosvetni organ u Peruu i ubedili nekoliko škola da organizuju aktivnosti o Ukrajini u kojima je centralna figura bio Stepan Bandera, kontroverzna ličnost koju ukrajinski nacionalisti slave kao borca za nezavisnost, a drugi, uključujući u Poljskoj, osuđuju zbog saradnje sa nacistima i ubistava Poljaka i Jevreja tokom Drugog svetskog rata. Peruanski medij Extra je, prenosi OpenAI, potvrdio da se jedan takav događaj zaista odigrao u školi. Poljski izveštaj o tome podstakao je krajnje desničarskog poslanika Evropskog parlamenta da predloži zabranu ulaska ljudima koji javno podržavaju Banderu, što je, prema kompaniji, najdalekosežniji efekat jedne ruske operacije koju je do sada otkrila.
"Ruska lažna priča je tako istovremeno iskoristila i dodatno zaoštrila istorijske tenzije između Ukrajinaca i Poljaka", navela je kompanija u svom izveštaju. Ruski operativci su, dodaje OpenAI, tvrdili i da vode lažni think tank u Latinskoj Americi koji je nesvesne istraživače ubeđivao da intervjuišu stručnjake i pišu izveštaje, po obrascu sličnom ranijoj operaciji povezanoj sa Internet Research Agency, firmom pokojnog ruskog oligarha Jevgenija Prigožina koja je učestvovala u uticaju na izbore u SAD 2016. godine.
"Rusi se konstantno bave ovakvim merama", kaže Daren Linvil, koruditelj centra za medijsku forenziku na Univerzitetu Klemson koji prati operacije uticaja na internetu. "Pokušavaju da 'peru' narative, da prave lažne priče i lažne identitete kako bi širili propagandu koja odgovara ruskom pogledu na svet i ruskoj političkoj agendi."
Sedam lažnih novinara iz Irana
Iranska operacija je, za razliku od ruske, AI alat koristila direktno za pisanje i doterivanje tekstova na persijskom i engleskom jeziku, uglavnom o ratu Irana i SAD, a u manjoj meri o američkoj politici. Operativci su smislili sedam izmišljenih autora kojima su pokušavali da plasiraju duže članke malim i srednjim medijima širom sveta, i objavili su na taj način skoro sto tekstova, prema podacima kompanije.
Tekstovi pod lažnim imenima objavljeni su, između ostalih, na američkom portalu Daily Kos i britanskom Middle East Monitoru, koji je, prema novinskoj agenciji NBC, od samo četiri lažna autora preuzeo najmanje 21 tekst. Iz Middle East Monitora su za NPR naveli da sve sofisticiraniji AI izveštaji uticaja predstavljaju izazov za medijske organizacije u celoj industriji i da redakcija zato pooštrava proveru tekstova koji stižu spolja. Iz Daily Kosa su odgovorili da je njihova sekcija za zajednicu, gde je jedan od lažnih autora objavljivao, odvojena od redakcijskih tekstova i da svako može da se prijavi za objavljivanje tamo.
Lakše lažne priče, teža provera
OpenAI je naveo da je operacije usmerene na plasiranje lažnih narativa u ozbiljne medije, a ne preko lažnih profila na mrežama, dosegle širu publiku, baš zato što deluju kao autentičan novinarski sadržaj. "AI im je pomogao da stvore jezik koji je izgledao i zvučao autentično, do tačke da su ga objavljivali legitimni mediji", kaže Linvil, dodajući da bi iranska operacija pre nekoliko godina mnogo teže došla do takvog rezultata.
Region Balkana, uključujući Srbiju, godinama je meta sličnih ruskih kampanja dezinformacija, pa slučaj OpenAI-a pokazuje da AI alati taj rizik ubrzavaju i pojeftinjuju, a ne stvaraju iznova. Rusija, uostalom, nema zvaničan pristup ChatGPT-u jer OpenAI svoje modele ne nudi na ruskom tržištu, pa su se, prema kompaniji, operativci povezivali preko VPN mreža. Anthropic je ranije ove godine upozorio na sličan obrazac zloupotrebe svojih alata od strane kineskih grupa povezanih sa hakovanjem, što pokazuje da pitanje zloupotrebe AI modela za uticaj i napade nije ograničeno samo na ChatGPT. Evropska unija je, inače, OpenAI-u ranije zamerila što nije na vreme prijavio bezbednosni incident svojih agenata, pa regulatori sve pažljivije prate kako kompanija upravlja rizicima oko svojih alata. Čitaocima koji žele da sami lakše prepoznaju ovakve tekstove može pomoći vodič o prepoznavanju AI generisanog teksta i slike.
OpenAI je naveo da je informacije o oba slučaja prosledio nadležnim organima. Kompanija nije objavila ukupan broj naloga uključenih u dve mreže, ni da li u narednim izveštajima očekuje nove otkrivene operacije.
