AI i precizna poljoprivreda na njivama u Srbiji

Precizna poljoprivreda znači da traktor, prskalica ili sistem za navodnjavanje sam odlučuje koliko đubriva, vode ili semena ide na svaki deo parcele, umesto da cela njiva dobije isto. Veštačka inteligencija se uključuje odozgo, kao sloj koji iz satelitskih snimaka, meteoroloških podataka i istorije prinosa predviđa rizik bolesti, štetu od vremenske nepogode ili očekivani prinos pre žetve. Za veliko gazdinstvo ulaganje se brzo vraća. Za prosečno srpsko gazdinstvo oprema je, prema iskustvima proizvođača, i dalje preskupa, ali deo AI alata, onih koji rade sa podacima a ne sa novim mašinama, dostupan je i manjim proizvođačima.

Šta tačno znači precizna poljoprivreda

Pojam pokriva nekoliko tehnologija koje se obično uvode postepeno, ne odjednom.

1. GPS i autopilot vođenje traktora i kombajna, koje vozi mašinu po unapred zacrtanoj liniji i smanjuje preklapanje pri setvi i prskanju.
2. Senzori u zemljištu koji mere vlažnost, temperaturu i kiselost, pa se navodnjavanje i đubrenje prilagođavaju delu parcele, ne celoj njivi.
3. Dronovi sa multispektralnim kamerama koji snimaju zdravlje useva i omogućavaju ciljano prskanje samo tamo gde biljka pokazuje stres.
4. Variabilna aplikacija, odnosno mašine koje same menjaju količinu semena, đubriva ili sredstva za zaštitu u hodu, na osnovu mape parcele.

Dr Oskar Marko, šef Centra za informacione tehnologije na Institutu BioSens, opisuje princip ovako: „Ta metoda gajenja se zasniva na modelu da svaka biljka dobija tačno onoliko nutrijenata, vode i svih inputa, koliko joj je zaista potrebno. Na ovaj način se vrše velike uštede.“

Koliko to košta na domaćem tržištu

Razlika u ceni između klasične i precizne opreme je ono što najčešće zaustavlja proizvođače. Aca Letić, poljoprivrednik iz Čenejа, u razgovoru za N1 iznosi konkretne brojke: klasična prskalica od 1.000 litara, koju koristi devedeset odsto domaćih poljoprivrednika, košta između 12.000 i 15.000 evra. Ista zapremina, povezana sa navigacijom i satelitom, košta najmanje 45.000 evra, a veći modeli idu i do 70.000 do 80.000 evra. Klasična sejalica staje od 10.000 do 26.000 evra, dok precizna sejalica ide i do 70.000 evra bez PDV-a.

Država delom pomaže kroz IPARD fondove, ali Letić opisuje usko grlo: „Ove godine je konkurisalo oko 200 poljoprivrednika za IPARD fondove, od kojih je sredstva dobilo svega 15, 16 proizvođača.“ Povraćaj se isplaćuje tek posle ulaganja, obično uz kredit od oko četiri odsto kamate, a i povraćaj akcize na gorivo stiže sporo, oko 57 dinara po litru, tek posle dva meseca. Zato Letić kaže da sve manje mladih ljudi ostaje u ovom poslu, zbog velikih ulaganja koja idu sa rizikom dok država ne subvencioniše poljoprivredu na adekvatan način.

Gde se AI modeli uključuju preko senzora

Dok senzori i dronovi prikupljaju podatke, posao AI modela je da u njima pronađu obrazac koji je čoveku teško uočiti golim okom. Dr Oskar Marko, koji vodi i kompaniju Cropt, objašnjava: „Ovi modeli pronalaze skrivene zavisnosti između boje biljaka, tipa zemljišta, količine padavina, prinosa i stotina drugih parametara i omogućuju nam da u realnom vremenu identifikujemo posejane kulture, procenimo rizik gajenja određenih kultura na parcelama, detektujemo štete iz satelita i damo prognozu prinosa.“ Cropt-ova platforma Space Garden je izgrađena na bazi podataka od stotina hiljada hektara, ne samo jedne parcele, što modelu daje više slučajeva za poređenje.

Domaći primer razmera je AgroSens platforma Instituta BioSens, koju prema dostupnim podacima koristi preko 25.000 ljudi, a pokriva oko četvrtine ukupne obradive površine u Srbiji. Na strani voćarstva, kompanija Fuzzy Concept kroz projekat Yield Hunter uvodi AI i proširenu stvarnost u upravljanje berbom. Suosnivač Miloš Lazarević kaže da je cilj da se „uvođenjem veštačke inteligencije i proširene stvarnosti u upravljanje berbom značajno unapredi produktivnost, smanje gubici i poveća profitabilnost proizvođača“, a u istraživanju među proizvođačima voća u Srbiji, Italiji, Turskoj i Španiji više od 90 odsto je pokazalo interesovanje da tehnologiju isproba.

Kako gazdinstvo bez velikog budžeta može da počne

Pre kupovine prskalice od 45.000 evra ima nekoliko koraka koji ne traže takvo ulaganje.

1. Koristite besplatne satelitske podatke pre nego što kupite dron. Program Copernicus Evropske svemirske agencije besplatno objavljuje Sentinel snimke, a domaće i regionalne aplikacije ih već koriste za procenu zdravlja useva, bez sopstvene letelice.
2. Spojite cene, vreme i prinos na jedno mesto. Većina manjih gazdinstava danas prati cenu žita, vremensku prognozu i podatke o parceli u tri do četiri različita izvora. Tabla koja ih svede na jedan pregled, sa nedeljnim sažetkom, košta mnogo manje od jedne precizne sejalice.
3. Odvojite procenu od kupovine. Pre nego što se odluči za konkretnu mašinu, korisno je da neko nezavisan pogleda parcele, podatke i prioritete i kaže gde ulaganje najpre vraća novac, umesto da se kupuje ono što prodavac preporučuje.
4. Proverite programe sufinansiranja pre, ne posle. IPARD fond je namenjen mašinama i opremi i ima ograničen broj mesta godišnje. Centar za digitalnu transformaciju Privredne komore Srbije i AI vaučeri Fonda za inovacionu delatnost su drugačiji program, namenjen softveru i uvođenju AI alata, ne traktorima, pa se isplati proveriti oba pre nego što se donese odluka.

Slobodan Krstić, predsednik Udruženja e-Razvoj, sumira stanje ovako: „Mi danas imamo ozbiljne izazove pred sobom: klimatske promene, migracije iz sela, neizvesna tržišta. A tehnologija, pre svega veštačka inteligencija, IoT senzori i digitalne platforme, mogu da pomognu da se proizvodnja učini preciznijom, ekonomičnijom i pametnijom.“ On dodaje da Srbija ima sposobne startape, istraživače i mlade poljoprivrednike, ali da sistemski nedostaje edukacije i lakšeg pristupa tehnologiji.

Agenti.rs izdaje Dedaldev doo (impresum), firma koja gazdinstvima i preduzećima u poljoprivrednom sektoru pomaže upravo oko ovog koraka pre kupovine mašina. AI procena za firmu za deset radnih dana pregleda procese i parcele i vrati listu šta se isplati i kojim redosledom, pre nego što se poruči skupa oprema. Za gazdinstva koja već imaju podatke iz više izvora, izveštaji i analiza podataka uz AI spoje cene, vreme i prinos na jednu tablu sa pitanjima na srpskom jeziku. A pošto su AI vaučeri i IPARD različiti programi sa različitim rokovima, pomoć oko sufinansiranja AI projekata proverava koji od njih firma stvarno ispunjava, bez obećanja da će novac biti odobren. Pregled svih usluga za firme je na strani za firme.

Više o tome kako firma uopšte počinje uvođenje AI alata, korak po korak, piše u tekstu kako uvesti AI u firmu u pet koraka, dok su svi otvoreni programi sufinansiranja AI projekata u Srbiji popisani u tekstu subvencije za AI u firmama u 2026. Za firme koje tek razmišljaju da li im AI analitika uopšte donosi nešto merljivo, koristan je i tekst šta AI analitika stvarno nudi firmi pri odlučivanju.

Istraživački projekat AgRoAI Instituta Mihailo Pupin, najavljen za 2026. godinu, ima za cilj upravo da pomeri ovu ravnotežu, uvođenjem robotike i veštačke inteligencije dublje u domaću poljoprivrednu praksu. Dokle će taj pomak stići zavisi manje od same tehnologije, a više od toga da li će cena ulaska konačno pasti ispod praga koji danas odbija prosečno gazdinstvo.