Savezni sud u Sjedinjenim Državama dao je 20. jula konačnu saglasnost na nagodbu vrednu 1,5 milijardi dolara, kojom kompanija Anthropic zatvara kolektivnu tužbu autora i izdavača zbog korišćenja njihovih dela u obuci veštačke inteligencije. Reč je o najvećoj poznatoj nagodbi u nekom autorskopravnom sporu u istoriji te zemlje, a odluka pada u trenutku kada desetine sličnih tužbi protiv tehnoloških kompanija tek čekaju rasplet.
Nagodba se odnosi na predmet poznat kao Bartz protiv Anthropica. Tužioci su tvrdili da je kompanija, dok je razvijala svog čet-bota Claude, preuzimala knjige sa takozvanih piratskih biblioteka, odnosno sajtova koji nezakonito dele zaštićena dela. Prema uslovima nagodbe, Anthropic će platiti oko 3.000 dolara po delu, za približno 500.000 knjiga obuhvaćenih sporazumom.
Šta je sud odlučio
Preliminarnu saglasnost na nagodbu dao je prošle godine sudija Vilijam Alsap, koji se u međuvremenu povukao sa dužnosti. Konačnu potvrdu potpisala je okružna sudinica Araceli Martinez Olgin. Time je sporazum postao pravno obavezujući, a novac namenjen autorima i izdavačima ulazi u fazu raspodele.
Ključna pravna razlika iz ranije faze postupka ostaje važna za razumevanje ishoda. Sudija Alsap je ranije zauzeo stav da obuka veštačke inteligencije na zaštićenim knjigama sama po sebi može da predstavlja poštenu upotrebu, poznatu u američkom pravu kao fair use. Isti sudija je, međutim, ocenio da pribavljanje tih knjiga sa piratskih sajtova izlazi iz okvira poštene upotrebe i predstavlja povredu autorskih prava. Drugim rečima, sporan nije bio sam čin treniranja modela, već način na koji je kompanija došla do građe.
Kako je nastao spor
Velike jezičke modele, među kojima je i Claude, kompanije obučavaju na ogromnim količinama teksta. Deo tog teksta čine knjige, i upravo je poreklo tih knjiga postalo srž spora. Tužba je tvrdila da je Anthropic koristio zbirke dela prikupljene sa senki biblioteka, izvora koji nude zaštićene naslove bez dozvole nosilaca prava.
Anthropic je nagodbom izbegao dalje suđenje i moguću još veću odgovornost, ali bez priznanja šireg presedana o tome kako se sme obučavati veštačka inteligencija. Kompanija je ranije isticala da veruje u zakonitost obuke na javno dostupnim podacima, dok su autori i njihova udruženja tvrdili suprotno, da su njihova dela iskorišćena bez pristanka i naknade.
Zašto je iznos toliki
Visina nagodbe proizlazi iz kombinacije broja obuhvaćenih dela i iznosa po naslovu. Uz oko 500.000 knjiga i naknadu od približno 3.000 dolara po delu, ukupan zbir dostiže vrednost od 1,5 milijardi dolara. Udruženja autora su ovu sumu opisala kao najveći poznati iznos u nekom autorskopravnom sporu u Sjedinjenim Državama, čime predmet postaje merilo za buduće pregovore u sličnim slučajevima.
Šta nagodba ne rešava
Konačna saglasnost zatvara jedan predmet, ali ne rešava širu raspravu o korišćenju zaštićenih dela za obuku veštačke inteligencije. Pitanje da li i pod kojim uslovima kompanije smeju da koriste tuđe knjige, članke i druge sadržaje za treniranje modela ostaje otvoreno, jer se odnosi na desetine tužbi koje su pokrenuli autori, izdavači i medijske kuće protiv više tehnoloških kompanija.
Predmet Bartz protiv Anthropica je prvi veći američki slučaj te vrste koji se okončava nagodbom, pa se u pravnim krugovima posmatra kao mogući orijentir. Ipak, nagodba nije sudska presuda o meritumu, što znači da ne stvara obavezujuće pravilo za druge sporove. Svaki naredni postupak i dalje zavisi od konkretnih činjenica, pre svega od toga kako je pojedina kompanija pribavila podatke za obuku.
Kontekst za region i industriju
Za tržišta izvan Sjedinjenih Država, uključujući region, presedan nema direktno pravno dejstvo, ali oblikuje očekivanja. Nosioci prava, među kojima su i izdavači i novinske kuće, dobijaju argument više u pregovorima o licenciranju sadržaja za obuku modela. S druge strane, kompanije koje razvijaju veštačku inteligenciju dobijaju jasan signal da izvor podataka nosi pravni rizik, nezavisno od toga kako sud gleda na samu obuku.
Za korisnike alata poput Claudea, nagodba u ovom trenutku ne menja način rada proizvoda niti njihovu dostupnost. Njen značaj je pre svega u tome što pokazuje da spor oko podataka za obuku može da dostigne razmere koje se mere milijardama dolara, i da pitanje porekla građe postaje jednako važno kao i sama tehnologija.
Talas sličnih sporova
Predmet protiv Anthropica deo je šireg talasa tužbi koje su nosioci prava pokrenuli protiv kompanija iz oblasti veštačke inteligencije. Među tužiocima su, pored pisaca, i izdavačke kuće, medijske organizacije i drugi autori sadržaja, koji tvrde da su njihova dela korišćena za treniranje modela bez dozvole i naknade. Većina tih postupaka još je u ranim fazama, pa je nagodba u slučaju Bartz prvi put da se spor takvih razmera zatvara sporazumom, a ne presudom.
Za autore obuhvaćene ovim sporazumom sledi faza prijave i raspodele sredstava. Naknada od približno 3.000 dolara po delu isplaćuje se prema listi obuhvaćenih naslova, a udruženja koja zastupaju pisce najavila su da će pomoći članovima da provere da li se njihova dela nalaze među onima koja ispunjavaju uslove. Kako proces raspodele tako velike sume tek predstoji, konkretni rokovi i pravila prijave biće poznati u narednom periodu.
Često postavljana pitanja
Koliko iznosi nagodba i na šta se odnosi
Nagodba iznosi 1,5 milijardi dolara i odnosi se na predmet Bartz protiv Anthropica, u kojem su autori i izdavači tvrdili da je kompanija koristila njihove knjige, preuzete sa piratskih sajtova, za obuku veštačke inteligencije.
Koliko dobijaju autori po knjizi
Prema uslovima sporazuma, predviđena je naknada od približno 3.000 dolara po delu, za oko 500.000 knjiga obuhvaćenih nagodbom.
Da li je sud presudio da je obuka veštačke inteligencije nezakonita
Nije. U ranijoj fazi postupka zauzet je stav da obuka na zaštićenim knjigama može biti poštena upotreba, dok je pribavljanje knjiga sa piratskih izvora ocenjeno kao povreda autorskih prava. Nagodba je sporazum strana, a ne presuda o meritumu.
Da li ovo rešava sve slučajeve oko obuke veštačke inteligencije
Ne. Reč je o jednom predmetu. Desetine drugih tužbi protiv tehnoloških kompanija i dalje čekaju rasplet, a nagodba ne stvara obavezujuće pravilo za te sporove.
