Poziv u kome glas zvuči kao vaše dete, roditelj ili direktor firme, a traži hitnu uplatu novca ili lozinku, sve češće je veštački klon napravljen od svega nekoliko sekundi snimljenog glasa. Najpouzdaniji znak da je u pitanju prevara nije ono što čujete u slušalici, nego sama okolnost da poziv traži brzu odluku pre nego što stignete da proverite priču. Najsigurniji potez je da prekinete vezu i sami pozovete osobu ili instituciju na broj koji već imate sačuvan, taj korak otkriva gotovo svaku ovakvu prevaru, bez obzira koliko ubedljivo zvučao glas.
Kako uopšte nastaje lažni glas
Programi za kloniranje glasa uče na kratkim audio zapisima: govornoj poruci, snimku sa društvene mreže, isečku iz video poziva. Od svega par rečenica mogu da izvuku boju i ritam govora, pa da potom tim glasom izgovore šta god prevarant otkuca. Rezultat zvuči uverljivo preko telefona, gde je kvalitet zvuka loš i gde nema vizuelnih znakova koji bi odali prevaru. Isti princip radi i za video pozive, gde se lice uživo menja preko kamere, mada je ta tehnika tehnički zahtevnija i još uvek ostavlja više tragova.
Banke u Srbiji su početkom 2026. upozoravale korisnike na srodan obrazac prevare, u kome napadač preuzme tuđi broj ili WhatsApp nalog pa sa njega šalje poruke poznanicima iz imenika, tražeći hitnu uplatu. Savet je bio isti kao i kod glasovnih klonova, identitet pošiljaoca treba proveriti pozivom na ranije poznat broj ili video pozivom, pre nego što novac krene.
Sedam znakova da poziv nije pravi
- Hitnost bez prostora za proveru. Sagovornik insistira da se odluka donese odmah, dok je na vezi, i da se ne prekida poziv da biste nekog pitali za savet.
- Traži se novac, lozinka ili jednokratni kod. Nijedna banka, državna institucija ni poslodavac ne traže PIN, lozinku ili SMS kod preko telefona.
- Neobičan kanal plaćanja. Prevaranti najčešće traže uplatu na račun koji se razlikuje od uobičajenog, ili preko aplikacije za koju tvrde da je „sigurnija” ili „brža”.
- Glas zvuči ravno ili malo zakasni. Klonirani glas često gubi prirodne pauze, uzdahe i promene tona, a kod video poziva kašnjenje slike i zvuka ume da bude primetnije nego kod običnog poziva.
- Priča ne drži vodu. Rođak tvrdi da je u gradu u kome inače nikad nije, ili direktor zove sa broja koji ranije niste videli.
- Odbijanje da se javi uživo ili video pozivom. Kad predložite da se vidite preko kamere ili da sačekate da osoba fizički dođe, prevarant obično nađe izgovor ili prekine vezu.
- Pritisak da se ćuti o pozivu. Traže da nikome ne pominjete razgovor, što je klasičan znak socijalnog inženjeringa, ne samo onog potpomognutog veštačkom inteligencijom.
Poseban slučaj: lažni poziv šefa ili kolege s posla
U firmama se ista tehnika koristi na drugačiji način. Zaposleni u računovodstvu ili finansijama dobije poziv ili glasovnu poruku u kojoj direktor, navodno sa putovanja i bez pristupa mejlu, traži hitnu uplatu dobavljaču ili promenu broja računa na koji ide isplata. Baš zato što zvuči kao neko ko ima ovlašćenje da to traži, zaposleni ređe postavlja pitanja nego kad poziv dođe od nepoznatog broja. Odbrana je ista kao kod porodičnih prevara: svaka izmena broja računa ili hitna uplata potvrđuje se drugim kanalom, po mogućstvu unapred dogovorenim pravilom da se ovakve promene nikad ne rade isključivo na osnovu poziva ili glasovne poruke, nego uz pisanu potvrdu ili poziv na već poznat interni broj.
Šta da uradite dok traje poziv
- Prekinite i pozovite nazad na poznat broj. Ne na broj sa koga vas je neko zvao, nego na broj koji već imate sačuvan u kontaktima, na sajtu banke ili u ranijoj prepisci. Prava hitna situacija preživi minut ili dva kašnjenja.
- Postavite pitanje koje samo prava osoba zna. Nešto iz zajedničke prošlosti što ne stoji javno na internetu, na primer ime kućnog ljubimca iz detinjstva ili detalj sa putovanja koje niste objavljivali.
- Predložite video poziv uživo. Zatražite da sagovornik pomeri glavu u stranu ili prekrije deo lica rukom, trenutni deepfake video često „zapinje” ili se zamagljuje baš na takvim pokretima.
- Ne pristajte na uplatu preko nove ili nepoznate aplikacije. Ako banka ili firma zaista treba uplatu, ona ide na već poznat račun, kroz već poznat kanal.
- Zapišite broj, vreme i sadržaj poziva odmah posle razgovora, dok su detalji sveži, to pomaže i ako kasnije prijavljujete slučaj policiji ili banci.
Kako se pripremiti unapred
Dogovorite sa porodicom i bliskim kolegama jednu kratku lozinku koja se ne pominje nigde javno, ni u porukama ni na društvenim mrežama, i koju tražite čim neko preko telefona pomene hitnu uplatu novca. Ograničite i koliko glasovnih poruka i video snimaka sa vašim glasom ostavljate javno dostupnim, jer upravo taj materijal služi kao sirovina za kloniranje. Ne treba brisati postojeće profile, dovoljno je da javni nalozi ne budu podrazumevano otvoreni svima, i da duže govorne poruke ne stoje trajno dostupne strancima.
Vredi imati na umu i da prepoznavanje AI generisanog teksta i slike prati sličnu logiku, alati za otkrivanje nikad nisu stopostotno pouzdani, pa se oslanjanje na sopstveno oko ili uvo vremenom sve manje isplati. Čak i tehnička rešenja poput vodenog žiga u samom sadržaju imaju ograničenja, kako je pokazala i nedavna studija o bezbednosti vodenog žiga u AI modelima. Zato su provera pozivom unazad i dogovorena lozinka i dalje najpouzdanija odbrana, mnogo pouzdanija od pokušaja da se prevara prepozna po zvuku.
Deo opreza odnosi se i na alate koje sami koristite. Pažnja na to kome dajete pristup svom glasu ili slici važi koliko i zaštita ličnih podataka kad koristite AI chatbotove, jer svaki snimak ili fotografija koju učitate na nepoznatu platformu može kasnije da posluži za sličnu zloupotrebu. Policija i kompanije povremeno uklanjaju platforme napravljene isključivo za prevare, kao što je bio slučaj kad je Microsoft zaustavio AI platformu EvilTokens, ali nove verzije takvih alata se pojavljuju brzo, pa odbrana ne sme da zavisi samo od toga da neko drugi zatvori prevarantski servis.
Ako posumnjate da ste već uplatili novac prevarantu, prva uplata nije kraj priče. Odmah pozovite banku i zatražite blokadu transakcije ili računa primaoca, mnoge uplate unutar istog dana još uvek mogu da se zaustave ili povrate ako se banka obavesti brzo. Prijava policiji ostavlja trag koji pomaže i drugim žrtvama, čak i kad se novac ne vrati u potpunosti. U Srbiji se prijava podnosi nadležnoj policijskoj upravi, a za sajber kriminal postoji i posebno odeljenje MUP-a koje se bavi upravo ovakvim prevarama preko interneta i telefona.
Najčešće postavljana pitanja o prepoznavanju AI prevara i deepfake poziva
Da li mogu pouzdano da prepoznam klonirani glas samo po sluhu?
Ne u potpunosti. Noviji alati za kloniranje glasa zvuče sve prirodnije, a ljudsko uvo često ne uspeva da razlikuje pravi glas od veštačkog, pogotovo preko telefona gde je kvalitet zvuka slabiji. Zato je provera pozivom na poznat broj pouzdanija od oslanjanja na sluh.
Da li video poziv potpuno garantuje da je sagovornik stvarna osoba?
Ne garantuje stopostotno, ali značajno otežava prevaru. Zahtev da sagovornik pomeri glavu, prekrije deo lica rukom ili promeni osvetljenje često otkriva trenutne video deepfake alate, koji u takvim situacijama zamagljuju sliku ili zaostaju u sinhronizaciji.
Kome da prijavim poziv za koji sumnjam da je AI prevara?
Banci, ako je poziv pominjao račun ili karticu, i policiji, radi zvanične prijave. Ako je poziv stigao preko aplikacije za poruke ili društvene mreže, vredi prijaviti nalog i toj platformi, da bi se sprečilo dalje korišćenje istog broja ili profila za nove pokušaje.
