Novi podaci kompanije Ramp pokazuju da OpenAI u avgustu 2026. godine ubrzano smanjuje zaostatak za Anthropicom po broju poslovnih korisnika koji plaćaju za alate veštačke inteligencije, mesec dana pošto je Anthropic prvi put preuzeo vodeću poziciju na tom tržištu. Prema analizi koju prenosi TechCrunch, trend pokazuje da je lojalnost firmi jednom dobavljaču AI usluga znatno manja nego što se ranije pretpostavljalo.
Anthropic vodi, ali sve tanjom marginom
Ramp, kompanija koja izdaje poslovne kartice i prati potrošnju kod više od 70.000 američkih firmi, u maju je zabeležila da je Anthropic prvi put prestigao OpenAI, sa 41 odsto potrošnje na AI alate naspram OpenAI-jevih 39 odsto. Do jula je Anthropic tu prednost proširio na otprilike 44 naspram 40 odsto, ali podaci za avgust pokazuju da OpenAI ponovo raste brže, prvi put od kada je izgubio vodeću poziciju.
Anthropicov godišnji prihod je ranije ovog meseca premašio 65 milijardi dolara, delom zahvaljujući upravo prodoru među poslovnim korisnicima koji sada beleži prve znake usporavanja.
Razlog zaokreta: novi model i problemi sa Fable-om
Ekonomista Rampa Ara Kharazijan kaže za TechCrunch da je GPT-5.6 Sol zaista dobar model i da postaje sve češći izbor programera, dok Anthropicove poteškoće delimično pripisuje problemima sa modelom Fable. Reč je o istom modelu čije je OpenAI-jevom konkurentu Anthropic nedavno ublažio bezbednosne filtere za biologiju, pošto su se korisnici žalili da model lažno blokira legitimne upite.
Promena dolazi u trenutku kada oba preduzeća vode i rat cenama, pošto su OpenAI i Anthropic sredinom godine snizili cene svojih modela zbog pritiska kineskih konkurenata, što dodatno olakšava firmama da prelaze sa jednog dobavljača na drugi.
Šta podaci zapravo govore
Ukupno tržište i dalje raste: udeo Rampovih korisnika koji plaćaju za AI usluge popeo se sa 50 odsto u martu na skoro 56 odsto u julu. Ipak, autori analize upozoravaju da uzorak nije mera celog tržišta, jer isključuje veliki broj velikih preduzeća koja plaćanja obavljaju preko American Expressa umesto Rampovih kartica, a uzorak je uz to nagnut ka tehnološkoj industriji. Konkretni iznosi potrošnje u dolarima nisu objavljeni.
Za investitore oba preduzeća poruka je jasna: firme su spremne da menjaju dobavljača AI usluga čim konkurent objavi bolji model, što dovodi u pitanje koliko je poslovna potrošnja na veštačku inteligenciju zapravo postojana, piše TechCrunch.
Deo šire bitke za tržište
Borba za poslovne korisnike odvija se paralelno sa borbom na nivou prihoda i infrastrukture. Anthropic je pre nekoliko meseci prijavio da mu je godišnji prihod premašio 65 milijardi dolara, dok je OpenAI ranije objavio godišnji prihod od 40 milijardi dolara, pa oba preduzeća i dalje ulažu ogromna sredstva u sopstvene modele i podatkovne centre kako bi zadržala korak jedno sa drugim. Podaci o mesečnim promenama tržišnog udela pokazuju da nijedna od te dve strategije, ni brzina razvoja modela ni visina ulaganja, sama po sebi ne garantuje trajnu prednost kod poslovnih klijenata.
Za firme koje biraju između Claude-a i ChatGPT-ja za svakodnevni rad, ovakvi podaci najviše govore o tempu promena u ovoj industriji: model koji je danas najbolji izbor za programere ili timove za podršku korisnicima, za dva do tri meseca može da bude zamenjen konkurentskim rešenjem, bez obzira na to koji brend trenutno vodi po ukupnom prihodu.
Često postavljana pitanja
Ko trenutno vodi na tržištu poslovnih AI korisnika? Prema Rampovim podacima za jul, Anthropic i dalje vodi sa oko 44 odsto potrošnje naspram OpenAI-jevih 40 odsto, ali OpenAI je u avgustu počeo brže da raste.
Otkud podaci o tržišnom udelu? Prikupila ih je kompanija Ramp, koja izdaje poslovne kartice i prati potrošnju kod više od 70.000 američkih firmi na pretplate za AI alate.
Zašto Anthropic gubi zamah? Prema rečima ekonomiste Rampa, deo objašnjenja leži u problemima korisnika sa modelom Fable, dok OpenAI-jev noviji model GPT-5.6 Sol dobija na popularnosti kod programera.
Da li ovi podaci pokrivaju celo tržište? Ne. Uzorak isključuje velika preduzeća koja plaćaju preko American Expressa i nagnut je ka tehnološkoj industriji, pa ne odražava ukupnu potrošnju u dolarima.
