Sudski dokumenti otpečaćeni 2. jula u Okružnom sudu severne Kalifornije bacili su novo svetlo na dugotrajan spor između kompanije Anthropic i američkog Ministarstva odbrane oko toga kako vojska sme da koristi veštačku inteligenciju Claude. Prema izveštajima koji se pozivaju na sadržaj tih dokumenata, dve strane su u jednom trenutku bile blizu dogovora, pre nego što su pregovori pukli oko jedne rečenice u ugovoru.
U središtu spora je zahtev odbrane da Anthropic prihvati formulaciju o "svakoj zakonitoj upotrebi" (any lawful use) svojih modela u vojnim ugovorima. Kompanija je to odbila, pozivajući se na dve granice koje, kako tvrdi, ne želi da pređe: razvoj potpuno autonomnog smrtonosnog oružja i masovni domaći nadzor građana. Ministarstvo je, sa druge strane, tražilo šira prava korišćenja, uz obrazloženje da unapred postavljena ograničenja privatne firme ne mogu da diktiraju kako država upotrebljava tehnologiju koju plaća.
Kako je spor počeo
Napetost je izbila na videlo početkom 2026. godine. Prema navodima američkih medija, sekretar za odbranu Pit Hegset pokrenuo je inicijativu za uvođenje generativne veštačke inteligencije u vojne sisteme i pritom sklopio ugovore sa Google Geminijem i OpenAI-jevim ChatGPT-jem, dok je Anthropic ostao po strani. Hegset je javno kritikovao takozvanu "woke AI", što se tumačilo kao aluzija na bezbednosna ograničenja koja Anthropic ugrađuje u svoje modele.
Prelomni trenutak, prema dokumentima, bila je direktiva iz kraja februara kojom je nabavnim službama naloženo da u sve ugovore vezane za veštačku inteligenciju unesu klauzulu o "svakoj zakonitoj upotrebi". Za Anthropic je ta formulacija bila neprihvatljiva jer bi, kako je kompanija tvrdila, uklonila svaku mogućnost da zadrži sopstvena pravila o dozvoljenom korišćenju. Ugovor vredan oko 200 miliona dolara je potom raskinut.
Prva američka firma sa oznakom rizika
Ubrzo zatim, Ministarstvo odbrane je Anthropic označilo kao "rizik u lancu snabdevanja" po Zakonu o bezbednosti lanca snabdevanja u federalnim nabavkama (FASCSA). Ta oznaka, koja je istorijski primenjivana na strane subjekte iz zemalja koje se smatraju protivnicima, prema izveštajima je prvi put upotrebljena protiv jedne američke kompanije. Praktična posledica je da izvođači radova za vojsku moraju da prekinu saradnju sa označenom firmom, što je Anthropic faktički izbacilo iz niza projekata, bilo kao glavnog izvođača, bilo kao podizvođača.
Anthropic je oznaku osporio na sudu, tvrdeći da je reč o kazni zbog javnog istupanja. U martu je sudija Rita Lin u Kaliforniji izdala privremenu zabranu sprovođenja te oznake. U obrazloženju je, prema sudskim spisima, ocenila da kažnjavanje kompanije zato što je skrenula pažnju javnosti na sporne prakse predstavlja klasičnu odmazdu koja krši Prvi amandman američkog ustava. Vlada je uložila žalbu.
Šta otkrivaju otpečaćeni spisi
Dokumenti otpečaćeni 2. jula, prema medijskim izveštajima, sadrže internu prepisku koja pokazuje da pregovori nisu od početka bili osuđeni na neuspeh. U jednom periodu, navodi se, strane su bile "veoma blizu" dogovora o uslovima pod kojima bi Claude mogao da se koristi u vojnom okruženju. Prepiska, kako se prenosi, uključuje i poziv jednog visokog zvaničnika odbrane kompaniji da "pređe Rubikon" kada je reč o vojnim primenama.
Sadržaj tih poruka nije u celosti javno dostupan, a strane ga tumače različito. Iz ugla odbrane, Anthropicova ograničenja predstavljaju prepreku operativnoj upotrebi u trenutku kada konkurentske laboratorije nude modele bez istih uslova. Iz ugla kompanije, reč je o principijelnim granicama koje je unapred jasno saopštila i od kojih nije odstupila ni kada je to značilo gubitak ugovora.
Podeljene sudije, nerešeno pitanje
Pravni postupak se vodi na dva koloseka. U Kaliforniji privremena zabrana i dalje sprečava puno sprovođenje oznake rizika. Paralelno, pred Apelacionim sudom u Vašingtonu vodi se odvojeni postupak, u kojem su se, prema izveštaju Federal News Networka, sudije tokom usmene rasprave u maju pokazale podeljenima. Konačna odluka tog suda se očekuje. Do tada ostaje otvoreno ključno pitanje koje ceo slučaj postavlja: sme li privatna kompanija koja razvija veštačku inteligenciju da postavi etičke granice svom najmoćnijem kupcu, državi, i koliko je to spremna da plati.
Zašto je slučaj važan i van SAD
Spor prevazilazi jedan ugovor i jednu kompaniju. On dotiče pitanje ko postavlja pravila za upotrebu naprednih modela u osetljivim oblastima poput naoružanja i nadzora. Za razliku od klasičnih dobavljača opreme, laboratorije za veštačku inteligenciju u svoje proizvode ugrađuju politike o dozvoljenom korišćenju, pa se kroz ovaj slučaj prvi put pred sudom testira koliko su te politike obavezujuće kada se sudare sa zahtevima države.
Ishod bi mogao da posluži kao presedan i drugim proizvođačima modela, ali i vladama izvan Sjedinjenih Država koje razmatraju sopstvena pravila za vojnu i bezbednosnu upotrebu veštačke inteligencije. U regionu, gde institucije tek grade okvire za nabavku i primenu ovakvih alata, slučaj pokazuje da uslovi korišćenja i pravo na reviziju nisu tehnički detalj, već pitanje koje može da završi pred sudom.
Anthropic i Ministarstvo odbrane se za sada drže svojih pozicija. Kompanija tvrdi da nije menjala pravila, dok odbrana insistira na širim pravima korišćenja. Do pravosnažne odluke apelacionog suda, spor ostaje otvoren, a otpečaćeni dokumenti su ga vratili u žižu javnosti.
Često postavljana pitanja
Oko čega se tačno spore Anthropic i Pentagon?
Ministarstvo odbrane traži da u ugovore uđe formulacija o "svakoj zakonitoj upotrebi" modela Claude. Anthropic to odbija, pozivajući se na dve granice koje ne želi da pređe: potpuno autonomno smrtonosno oružje i masovni domaći nadzor.
Šta je oznaka "rizik u lancu snabdevanja"?
Reč je o oznaci po američkom zakonu FASCSA koja izvođačima nalaže da prekinu saradnju sa označenim subjektom. Prema izveštajima, prvi put je primenjena na jednu američku kompaniju, pošto je ranije korišćena uglavnom protiv stranih subjekata.
U kojoj je fazi sudski postupak?
Privremena zabrana suda u Kaliforniji i dalje sprečava puno sprovođenje oznake. Odvojeni postupak pred Apelacionim sudom u Vašingtonu čeka odluku nakon usmene rasprave u maju, na kojoj su sudije bile podeljene.
Zašto je slučaj važan za širu javnost?
Prvi put se pred sudom testira koliko su obavezujuća pravila o dozvoljenom korišćenju koja laboratorije ugrađuju u svoje modele, kada se sukobe sa zahtevima države. Ishod može postati presedan za druge proizvođače i regulatore.
