Anthropic se sprema za potencijalno rekordan IPO

Anthropic razgovara sa potencijalnim investitorima pred prvu javnu ponudu akcija koja bi, prema pisanju Wall Street Journala, mogla postati jedna od najvećih u istoriji Volstrita. Kompanija cilja na jesen 2026, tačnije septembar ili početak oktobra, a njena procenjena vrednost trenutno iznosi oko 965 milijardi dolara. Poverljivu prijavu za izlazak na berzu Anthropic je, prema navodima, podneo Komisiji za hartije od vrednosti (SEC) početkom juna 2026, a listiranje se očekuje u oktobru ako regulatorni pregled protekne bez zastoja.

Ponudu vode Goldman Sachs i Morgan Stanley, dok se JPMorgan Chase, prema izveštajima, takođe uključuje u posao. Ako se ostvari u najavljenim okvirima, reč bi bilo o jednoj od retkih prilika da investitori sa javnog tržišta kupe udeo u vodećoj kompaniji za veštačku inteligenciju, pošto OpenAI izlazak na berzu najavljuje tek za narednu godinu.

Za tržište kapitala ponuda bi predstavljala prvi slučaj da neka od vodećih laboratorija za veštačku inteligenciju izađe na berzu u punom obimu, umesto da ostane u vlasništvu privatnih investicionih fondova i venčer kompanija. To bi malim i institucionalnim investitorima prvi put omogućilo direktan pristup akcijama kompanije čiji poslovni model počiva isključivo na razvoju i prodaji pristupa velikim jezičkim modelima, bez dodatnih prihoda od oglašavanja, maloprodaje ili hardvera kakve imaju druge velike tehnološke firme.

Brz skok procenjene vrednosti

Rast procene Anthropica u poslednjih godinu dana je nagao. U septembru 2025. kompanija je vredela oko 183 milijarde dolara, do februara 2026. procena je porasla na 380 milijardi, da bi u maju 2026, posle runde finansiranja u kojoj je prikupljeno 65 milijardi dolara, dostigla trenutnih 965 milijardi. To je gotovo peterostruko uvećanje za manje od godinu dana, u trenutku kada su, kako primećuju analitičari, procene tehnoloških kompanija generalno oprezniije nego u ranijim ciklusima.

Deo tog rasta oslanja se i na infrastrukturne poslove poput dvadesetogodišnjeg ugovora od 9,1 milijardi dolara sa kompanijom Riot Platforms za računarski kapacitet u Teksasu, kao i na nova partnerstva sa SpaceX-om i Google Cloudom oko dodatnih serverskih resursa.

Prihod koji treba da opravda cenu

Anthropicov godišnji prihod na osnovu tekućeg tempa poslovanja premašio je 47 milijardi dolara, u odnosu na oko 10 milijardi godinu ranije. Sam drugi kvartal 2026. doneo je, prema izveštajima, oko 10,9 milijardi dolara prihoda. Kompanija taj rast najvećim delom pripisuje alatu Claude Code, koji je tokom godine postao značajan izvor prihoda od programerskih i poslovnih korisnika, uz širenje poslovnih ugovora u sektorima zdravstva i biologije, oblastima u koje Anthropic ulaže i zbog javne rasprave o širim posledicama veštačke inteligencije.

Trka sa OpenAI-jem za izlazak na berzu

Ako se plan ostvari po najavljenom rasporedu, Anthropic bi na berzu izašao pre svog najvećeg konkurenta. OpenAI, prema dosadašnjim najavama, sopstveni izlazak na berzu planira tek za narednu godinu, što bi Anthropicu dalo priliku da prvi ponudi javnim investitorima direktan udeo u vodećoj kompaniji za veštačku inteligenciju. Ta okolnost dodatno pojačava pažnju medija i analitičara, jer bi ishod prve ponude verovatno oblikovao i uslove pod kojima će OpenAI kasnije izaći na tržište.

Kineski rivali i politička neizvesnost

Investitori, prema navodima medija koji su pratili sastanke, najviše pitanja postavljaju o tri teme: jeftinijim kineskim modelima, napetostima sa administracijom predsednika Trampa i sve glasnijem otporu lokalnih zajednica izgradnji novih data centara. Konkurencija modela poput Kimi K3 i Qwen3.8 posebno zabrinjava deo investitora, pošto ti sistemi po ceni znatno zaostaju za Anthropicovim modelima, a razlika u kvalitetu se, prema nezavisnim merenjima, postepeno smanjuje. Sama tema kineske konkurencije dodatno je zaoštrena otkako su američki zvaničnici optužili kineske kompanije da su Kimi K3 razvile kopiranjem Anthropicovog modela Fable, optužbu koju su nezavisni stručnjaci delimično osporili.

Izvršni direktor Anthropica Darijo Amodej tvrdi da razlika u kvalitetu i dalje ide u korist zapadnih modela, jer, kako kaže, većina korisnika želi najpametniji dostupan sistem, a ne nužno najjeftiniji. Istovremeno, kompanija se suočava i sa pitanjima o troškovima izgradnje sopstvene infrastrukture, uključujući i šire poslovanje Anthropica koje zahteva milijarde dolara duga i novih partnerstava sa energetskim i finansijskim firmama.

Senka SpaceX-a nad planovima

Kao referentnu tačku, investitori i analitičari često pominju IPO kompanije SpaceX iz juna 2026, koja je posle izlaska na berzu kratko premašila tržišnu vrednost od dva biliona dolara, da bi potom pala više od 16 odsto i približila se svojoj početnoj ceni akcije. Taj scenario se u finansijskim krugovima navodi kao upozorenje da i najveće i najhvaljenije tehnološke ponude mogu brzo izgubiti zamah čim se suoče sa svakodnevnim pritiskom javnog tržišta i kvartalnim izveštajima.

Širi kontekst ponude čini i rasprava o tome da li su procene čitavog sektora veštačke inteligencije previsoke u odnosu na stvarne prihode. Deo investitora otvoreno postavlja pitanje da li tempo ulaganja u računarsku infrastrukturu, koji broje stotine milijardi dolara širom industrije, odgovara realnom tržištu za softver zasnovan na velikim jezičkim modelima, ili se veći deo te vrednosti oslanja na očekivanja koja tek treba da se ostvare.

Rizici koje kompanija ne krije

Anthropic u razgovorima sa investitorima ne izbegava ni sopstvene propuste iz proteklih meseci. Kompanija je tokom godine imala nekoliko dužih prekida rada svojih servisa, uključujući i višesatni globalni pad usluge Claude, što je otvorilo pitanja o pouzdanosti infrastrukture pred masovnije poslovno korišćenje. Dodatnu pažnju investitora izazivaju i izveštaji o bezbednosnim testovima modela Mythos, kao i šira rasprava o tome da li tempo ulaganja u računarske kapacitete odgovara stvarnom rastu prihoda ili ga preteče.

Uprkos tim otvorenim pitanjima, bankari uključeni u ponudu i dalje računaju da će Anthropic uspeti da privuče dovoljno investitora za posao koji bi, ako se realizuje po najavljenim okvirima, kompaniju odmah svrstao među najveće javne tehnološke firme na svetu, i to pre nego što njen najveći konkurent OpenAI uopšte izađe na berzu.