OpenAI je direktno počeo da obrađuje kandidate za predsedničke izbore u Sjedinjenim Državama 2028. godine, preko privatnog memoranduma svog vrhovnog lobiste. „Ovo bi lako mogla biti verzija glasanja za rat u Iraku iz 2028. godine”, napisao je Kris Lehan, direktor OpenAI-ja za globalne odnose s javnošću, upoređujući mogući zahtev da demokratski kandidati podrže obustavu izgradnje podatkovnih centara sa odlukom Kongresa iz 2002. o invaziji na Irak.
Memorandum pod nazivom „2028: The AI Election” u celosti je objavio Politico u ponedeljak, dan uoči američkih međuizbora, pošto ga je OpenAI prethodno poslao petorici do šestorici potencijalnih kandidata, nekolicini članova Kongresa i uticajnim političkim operativcima. Lehan, nekadašnji portparol potpredsednika Ala Gora, tvrdi da će veštačka inteligencija biti glavna tema trke za Belu kuću i poziva kandidate da ponude jasan stav umesto parola, oko pet pitanja: bezbednosti i ljudske kontrole nad sistemima, poreskog sistema u doba AI, zaštite dece, pristupačnosti života i trke sa Kinom.
U prilog tvrdnji da je tema politički isplativa, Lehan navodi sopstveno istraživanje javnog mnjenja po kome birači, razlikom od 25 poena, više veruju kandidatu koji vodi svoju stranku u oblikovanju AI politike nego onom koji je samo prati. Dodaje i da 66 odsto ispitanika podržava dalji razvoj veštačke inteligencije, od čega 53 odsto traži i snažnije mere zaštite, dok 24 odsto želi potpunu pauzu. OpenAI je paralelno najavio da posle međuizbora pokreće širu kampanju prema Kongresu, od zasedanja takozvane hrome patke koje počinje 9. novembra, usredsređenu na ono što Lehan naziva „ograničenjima brzine” za regulaciju AI, umesto potpune zabrane.
Za Srbiju, koja kao kandidat za članstvo u Evropskoj uniji prati i obaveze iz evropskog AI Act-a, ishod ove rasprave u Vašingtonu nije nevažan: od toga da li će SAD birati blažu ili strožu regulaciju zavisi i tempo kojim slična pravila stižu u Brisel, a potom i u domaće zakonodavstvo.
