Advokatska kancelarija u Srbiji sme da koristi AI alate za nacrt dopisa, sažetak obimnog spisa, prvi prevod ugovora ili pripremu teza za raspravu, pod uslovom da advokat lično proveri svaki navod i citat pre nego što dokument ide dalje. Ono što ne sme jeste da u besplatni, javni četbot unese ime klijenta, broj predmeta ili sadržaj spisa, jer takav razgovor ne uživa zaštitu advokatske tajne i, kako pokazuje praksa u Sjedinjenim Državama, može završiti kao dokazni materijal pred sudom. Razlika između dozvoljenog i rizičnog nije u samoj tehnologiji, već u tome šta se u nju unosi i ko na kraju potpisuje podnesak.
Šta AI alati danas rade u pravnom poslu
Globalno tržište pravnih AI alata raslo je brzo tokom 2025. i 2026. godine, sa oko 4,08 milijardi dolara ulaganja u 2025. i dodatnih 2,34 milijarde dolara samo u prvom kvartalu 2026, od čega je najveći deo otišao u tri kompanije, Relativity, Harvey i Legora. Harvey, platformu koju koriste velike kancelarije poput A&O Shearman i Latham & Watkins, tržište je u martu 2026. procenilo na 11 milijardi dolara, dok je konkurent Legora u aprilu iste godine dostigao 5,6 milijardi. CoCounsel, proizvod Tomson Rojtersa, danas se prodaje isključivo uz pretplatu na Vestlo bazu sudske prakse i prednjači u istraživanju za parnice, dok se Spellbook fokusira na izradu i proveru ugovora direktno unutar Vord dokumenta. Zajedničko za sve je da rade najbolje kao pomoćnik za prvi nacrt i pretragu, ne kao zamena za advokatsku ocenu.
Kod nas se ovi specijalizovani alati retko koriste u izvornom obliku, uglavnom zbog cene i engleskog jezika baza na kojima su trenirani. Veći deo domaćih kancelarija oslanja se na opšte asistente poput ChatGPT-a ili Claude-a za sažimanje i prevod, a znatno ređe za samostalno pravno istraživanje po srpskim propisima.
Poverljivost je granica, ne tehnologija
Advokatska tajna pokriva sve što je klijent poverio advokatu ili što je advokat na drugi način saznao u pripremi, tokom i po prestanku zastupanja, uključujući dokumenta i elektronske zapise, bez obzira gde se čuvaju. Problem sa javnim AI alatima jeste što taj standard ne prate automatski. Osnivač OpenAI-ja Sem Altman je još u julu 2025. upozorio da razgovor sa ChatGPT-jem, naročito kada liči na pravni ili medicinski savet, ne uživa isti nivo privilegije kao razgovor sa licenciranim profesionalcem, pošto kompanija može biti obavezana da sačuva ili otkrije istoriju razgovora po sudskom nalogu, što se i dogodilo u sporu Njujork Tajmsa protiv OpenAI-ja.
Sličan rizik potvrđen je i u praksi: savezni sud u Njujorku je 2026. presudio da razgovori sa AI četbotovima mogu biti predmet sudskog zahteva, u predmetu gde je okrivljeni koristio Claude za pripremu izveštaja za sopstvene advokate. Više američkih kancelarija je posle toga upozorilo klijente, a jedna je u ugovore unela klauzulu da deljenje privilegovane komunikacije sa AI platformom može ukinuti tu privilegiju. Opšta pravila o tome kako zaštititi lične podatke kad se koristi bilo koji AI četbot pisali smo detaljnije ovde, a za advokatsku kancelariju poruka je ista: sve što se unese u besplatnu, javnu verziju alata treba tretirati kao da je rečeno nepoznatoj trećoj strani, ne kolegi u kancelariji.
Kazne za izmišljene citate pokazuju cenu greške
Sudovi u Sjedinjenim Državama tokom 2026. redovno kažnjavaju advokate koji su u podneske uneli AI izmišljene presude. U junu 2026. sudija je zabranio dvojici advokata sa suprotnih strana istog spora da se dve godine pojavljuju pred tim sudom i kaznio ih sa 2.500 i 3.500 dolara, pošto su oba podneska sadržala nepostojeće slučajeve. Mesec dana kasnije savezni sud u Vašingtonu kaznio je advokatkinju sa 3.000 dolara zbog desetina lažnih citata koje nije ispravila ni posle upozorenja, a sud u Pensilvaniji je advokatu odredio kaznu od 1.500 dolara i šestomesečnu zabranu rada pred tim sudom. Po jednoj proceni, samo u prvom kvartalu 2026. kazne zbog AI izmišljenih citata u američkim sudovima prešle su 145.000 dolara.
Ovakvi slučajevi još nisu zabeleženi pred srpskim sudovima, ali princip je isti bez obzira na jurisdikciju. Advokat ostaje lično odgovoran za svaki navod u podnesku, bez obzira na to da li ga je napisao sam ili uz pomoć alata, i do sada niko nije bio oslobođen odgovornosti zato što je grešku napravio model, a ne čovek.
Advokatska komora Srbije gradi sopstvenu platformu
Upravni odbor Advokatske komore Srbije doneo je 26. septembra 2026. odluku broj 1079/2026 o pripremi projekta faznog razvoja sopstvenog, zatvorenog sistema veštačke inteligencije za potrebe advokature, sa jedinstvenom pravnom bazom zakona, podzakonskih akata i sudske prakse. Odluka izričito predviđa da dokumentacija klijenata i predmeta koju advokat unese u svoj privatni radni prostor ne sme biti dostupna drugim korisnicima sistema niti automatski ulaziti u zajedničku bazu, čime komora pokušava da reši upravo problem poverljivosti opisan iznad. Komora je 9. oktobra 2026. objavila i javni poziv za izradu elaborata o opravdanosti i izvodljivosti projekta, sa rokom za ponude do 21. oktobra 2026, dok odluka o stvarnoj izradi sistema sledi tek posle te analize.
Advokatska akademija AKS već je u maju 2026. održala panel i seminar o profesionalnim i etičkim rizicima veštačke inteligencije u advokaturi, dok se sveobuhvatan srpski zakon o veštačkoj inteligenciji, prema dostupnim najavama, očekuje do kraja 2027. godine. Slična situacija, poseban propis koji tek dolazi dok se praksa već menja, postoji i oko autorskih prava na AI sadržaj u Srbiji i Evropskoj uniji. Do donošenja domaćeg zakona važe opšta pravila o advokatskoj tajni, Zakon o zaštiti podataka o ličnosti i ugovor sa klijentom, a ne poseban AI kodeks.
Praktičan okvir za kancelariju
Pet koraka koji u praksi razdvajaju korisnu upotrebu AI alata od rizika po predmet i po licencu.
- Podelite poslove po riziku. Sažetak javno dostupne presude ili prevod opšteg dopisa je nizak rizik. Analiza spisa konkretnog klijenta ili nacrt podneska koji ide sudu je visok rizik i traži drugačiji alat i drugačiju mrežnu konfiguraciju.
- Nikad sirove podatke klijenta u besplatnu, javnu verziju. Ime, broj predmeta, ugovor ili prepiska ne idu u ChatGPT, Claude ili Gemini na besplatnom nalogu bez provere ugovora o obradi podataka tog alata.
- Uvek proverite svaki citat pre podnošenja. Svaka presuda, zakon ili broj člana koji predloži AI alat mora da se pronađe i pročita u izvoru pre nego što uđe u podnesak, bez izuzetka, bez obzira na pritisak roka.
- Napišite jednu internu politiku, ne ostavljajte svakog da odlučuje sam. Kratko pravilo o tome koji alat sme da se koristi, za koje poslove i ko odobrava izuzetke štedi kancelariju od toga da svaki advokat improvizuje sopstveni standard.
- Za osetljive predmete razmotrite privatnu infrastrukturu. Kancelarije koje redovno rade sa poverljivim ugovorima, sporovima ili ličnim podacima klijenata sve češće prelaze na model koji radi na sopstvenom serveru, van javnog oblaka, gde podaci fizički ne napuštaju kancelariju. O tome kada to ima smisla, a kada je preterano za malu kancelariju, pisali smo u tekstu o privatnom AI na serveru firme.
Kad ima smisla spoljna pomoć
Postavljanje bilo kog od ovih koraka, od interne politike do privatnog servera, retko je nešto što advokatska kancelarija radi sama uz redovan posao sa klijentima. Portal agenti.rs izdaje Dedaldev doo, firma koja i sama gradi ovakva rešenja za kancelarije kojima je poverljivost ključna: interni asistent nad dokumentima koji timu odgovara iz ugovora, procedura i propisa sa navedenim izvorom svakog odgovora, AI pretragu po svim podacima firme koja povezuje mejlove, Drive i baze uz pristup po nalogu, i privatni AI na sopstvenom serveru za kancelarije kojima nijedan podatak ne sme da napusti firmu. Kancelarija koja nema sopstveni IT tim i ne zna odakle da krene može to prvo da proveri kroz besplatan razgovor na stranici za firme, ili da pročita širi pregled o tome kada firmi uopšte treba spoljni tim za AI.
Najčešće postavljana pitanja o korišćenju AI u advokaturi
Da li advokat sme da unese spis klijenta u ChatGPT ili Claude?
Sme, ali samo u verziji koja ugovorom garantuje da se podaci ne koriste za obuku modela i ne čuvaju trajno, i tek pošto klijent zna da se njegov predmet obrađuje uz pomoć AI alata. U besplatnu, potrošačku verziju lični i poverljivi podaci predmeta ne bi trebalo da idu.
Da li se advokatska tajna uopšte odnosi na AI alate?
Da. Obaveza čuvanja advokatske tajne odnosi se na sve što je advokat saznao u vezi sa predmetom, bez obzira na to u kom je obliku ili sistemu zapisano, uključujući razgovor sa AI alatom. Prebacivanje podatka u četbot ne oslobađa advokata te obaveze, naprotiv, dodaje novu stranu kojoj se podatak otkriva.
Kada će Advokatska komora Srbije imati sopstvenu AI platformu?
Tek je naručena studija opravdanosti, sa rokom za ponude do 21. oktobra 2026, a odluka o samoj izradi sistema dolazi tek posle te analize. Realno je da prva verzija platforme, ako projekat dobije zeleno svetlo, ne stigne pre 2027. godine.
